Titova i Principova bista usred Teksasa
Amerikanac Harlan Krou sakupio je tridesetak statua svetskih lidera. Iz ratnog Sarajeva izvukao jedinu bistu Gavrila Principa
Mrki, nepokolebljivi pogled "gvozdenog“ Feliksa Đeržinskog, osnivača KGB, uperen je pravo u lice Gavrila Principa. Nešto dalje od njih dvojice, Tito je "pomiren“ sa Staljinom. Društvo im prave Bela Kun, Mao i Klemen Gotvald, prvi posleratni predsednik Čehoslovačke.
Neobičnu baštensku zabavu iza visokih zidina svog poseda, gde je samo jednom kročila novinarska noga, priredio je teksaški trgovac nekretninama Harlan Krou. Ovaj Teksašanin zaista ima neobičan hobi: već pune dve decenije skuplja statue revolucionara, komunističkih lidera i diktatora. A, bista Gavrila Principa jedina je, tvrdi, na svetu.
"Izvukao sam je uz pomoć svog velikog prijatelja Tija Sosnovskog iz ratnog Sarajeva, iz tadašnjeg Muzeja 'Mlade Bosne', dok su oko nas fijukali meci", priča Krou. "Pošto nismo mogli da je iznesemo iz Bosne, jedan kamenorezac je pristao da je podeli na četiri dela. Onda smo je spakovali u stari 'folksvagen' kombi i uspeli da stignemo do Nemačke. Bilo je neverovatno", iskreno priča Krou kako je "nabavio" Principa.
Nedostižni Sadam
|
Ne samo što je unikat, ili zbog "frke“ oko nabavke, Gavrilo zauzima posebno mesto u dvorištu oko skupocene kuće u Dalasu. Neobični biznismen kaže da je skulptura atentatora na Franca Ferdinanda posebna, jer simbolizuje "i početak i kraj 20. veka“.
Ovaj ekscentrični bogataš, doduše, ne dozvoljava nikome da uživa u njegovom hobiju. Samo je jednom - da bi proslavio nabavku 11 metara visoke Lenjinove statue, koja je samo nekoliko dana ranije oborena u Lankčutiju, u Gruziji - otvorio kapije svog doma reporterima "Njujork tajmsa“.
Neke fotografije su ipak procurile, ali informacije o tome kako dolazi do statua, i koliko one koštaju, i dalje su retke. Najjeftinije je prošao baš sa Đeržinskim, čiju je bistu pazario za svega nekoliko stotina dolara. Ni Tito nije bio baš skupocen. Ali, neke jesu, poput minijature, koja predstavlja susret Staljina i Maoa iz 1949. Jedva deceniju kasnije, Kina i Sovjetski Savez su zahladneli odnose, pa je i ovo delo poslato u prašnjavo skladište...
Koštao ga je i Fidel Kastro, ovekovečen spretnim rukama Lava Kerbela. I, ova je bista priča za sebe: kubanski lider, koji nikada nije voleo spomenike, strpljivo je, te 1981. godine, nekoliko noći zaredom pozirao čuvenom sovjetskom skulptoru. Trinaest godina kasnije, Krou je uspeo da je se dokopa.
"Želim da sačuvam statue, kako bismo čuvali sećanja. Imam utisak da deo istorije nestane svaki put kada ljudi obore i izgaze nečiju bistu", kaže ovaj neobičan kolekcionar.
