Italija: Rat srpskih i bosanskih Cigana
"Srbi“ protiv "Bosanaca“, pravoslavci protiv muslimana, netrpeljivost, pretnje, psovke. A, sve to ne događa se na Balkanu, već na Apeninima, u blizini Torina, u jednom od četiri romska naselja, koje je ovaj grad podigao za Rome.
Kavga je, pišu ovih dana svi vodeći italijanski mediji, uzela toliko maha da su srpski Romi podigli žičanu ogradu, koja bi ih razdvajala od bosanskih. Sada traže da im se deca ne voze školskim autobusom u kojem su bosanski vršnjaci!
"Srbi i Bosanci zaista ne treba da se mešaju", kaže Petar Đorđević (25), Rom iz Srbije.
Barikadu su, na solidnom italijanskom objašnjava on reporteru "Stampe“, podigli "srpski Cigani“. Kažu da su morali da se zaštite baš od "onih preko“.
"Muslimani dobro zarađuju, kupuju automobile za 30.000 evra, a deca im se nikada ne kupaju. Zato ne želimo da budu ni u istom školskom autobusu sa našima", otvoreno će Đorđević. Iznad njega čuju se avioni sa obližnjeg aerodroma "Sandro Pertini“. Petar stoji u blatu ispred svoje "kartonke“. Većina Roma, doduše, ima kamp-prikolice, sa vodom i strujom.
Ovaj "balkanski rat na italijanski način“ počeo je baš na putu prema školi. Deca od sedam godina besomučno su se tukla u autobusu, čak i ako nisu znala razliku između "dahikana“ (pravoslavaca) i "korakana“ (muslimana), niti su bila rođena kada je rat u Bosni - koji stariji navode kao razlog za nasilje - besneo. Psovke, udarci, kamenovanje, pretnje, pa tako ponovo ukrug.
Scena se ponavljala svakog dana sve dok pravoslavni nisu odlučili da je dosta, da "Bosanci ne mogu da žive ni da se voze ni sa Srbima ni sa Italijanima“. Zatražili su da se deca razdvoje na putu do škole, kao što su, odskora, razdvojeni i u naselju. Sada i muslimani traže autobus za svoju decu.
Baš kao ni naselje oko koga se zametnula kavga, ni vozilo kojim mališani putuju u italijansku školu nije previše ugledno. Retko koje od 32 plava sedišta nije pocepano ili ispisano. Vozač je pred penzijom, na sva pitanja odmahuje rukom.
"Ja sam plaćen da vozim, a ne da smirujem decu...", kaže vozač.
U celu priču umešala se gradska vlast, ali i italijanska vlada, koja je u Torino poslala Karlu Oselu, predsednicu "Aica“, Udruženja italijanskih Roma. Pokušala je da izdejstvuje da zid padne, ali i da decu voze dva autobusa. Nije uspela.
Ni Agostino Gilja, izaslanik Silvija Berluskonija, nije imao više sreće. Tokom obilaska naselja pratilo ga je deset naoružanih policajaca. Konstatovao je da su uslovi za život "jako loši“ i apelovao na komšije da izglade odnose.
Niko se, ipak, i dalje ne približava ogradi. Čak ni sedmogodišnja devojčica koja vozi bicikl, i novinarima govori da su sve počeli "dahikani“, a da su "korakani“ u pravu. Na pitanje zna li u čemu je razlika, ona samo pocrveni i - pobegne.
