Srpska deca u kozačkoj školi za ratnike
"U Rusiji postoji 2.500 klubova, kojima je cilj da decu nauče raznim, pa i ratničkim veštinama i pomognu im da duhovno sazru", kaže kozak Aleksandar Kravčenko, dobrovoljac u srpskoj vojsci tokom poslednjeg rata.
Priča kako su srpska deca u izviđačkim kampovima u Sibiru, pre dve godine, podučavana borilačkim i vojnim veštinama: da sklapaju i rasklapaju oružje, bacaju bombe i noževe, ustalasala je domaću javnost.
Tim povodom, oglasili su se i srpski psiholozi, sociolozi, pravnici, pa čak i tužilaštvo, koje preispituje ceo slučaj. Mahom, svi su saglasni u jednome - reč je o "zloupotrebi dece", i treba postaviti pitanje krivične odgovornosti onih koji organizuju te aktivnosti, kao i onih koji treniraju decu.
Optužbe su, konkretno, stigle na račun ruskih domaćina Sveruskog pokreta "Kosovski front" i vojno-patriotskog udruženja "Stjag", na čijem je čelu Aleksandar Kravčenko, kozak i bivši ruski dobrovoljac u ratu na prostoru BiH devedesetih godina, kao i na račun Udruženja ratnih veterana srpskih zemalja 1990-1999 "Patriotski front", preko kojih su srpska deca putovala u Rusiju...
S druge strane, nije tajna da u Rusiji postoji oko 2.500 vojno-patriotskih klubova širom zemlje u kojima se obučavaju deca, a iza kojih stoji ruska država i crkva. Tragom priče, ekipa "Vesti" posetila je jedan takav klub na severoistoku Moskve, prisustvovala je obuci, razgovarala sa decom, roditeljima, sveštenikom, instruktorom...
Uniforme srpskih vojnika
|
Na prostranom platou, nedaleko od metroa i stanice Bibirevo, uzdiže se novoizgrađena, ali još nezavršena crkva. Na prvi pogled, izgleda kao da hram još nije zaživeo. U porti nas dočekuje naš domaćin - Aleksandar Kravčenko. Betonskim stepenicama se spuštamo u crkvu.
- Hram se još gradi, biće posvećen Svim moskovskim svetitelljima - na tečnom srpskom objašnjava nam Kravčenko. - Crkva nam je dala prostor za vežbanje, a
obično je u drugim klubovima sve skromnije. Ovde vežbamo od 2006. godine.
Beseda sa ocem Andrejem
Dok prolazimo hodnikom, odjednom se "otvorio" prostor i u vazduhu se osetio miris tamjana i voska. Ljudi se u tišini mole ispred oltara. Na zidovima ikone. Shvatamo, da crkva, ipak, živi. Nastavljamo dalje do sledećih vrata, i ulazimo u fiskulturnu salu. Na naše opšte iznenađenje - prazna je: nema dece. Pitamo: gde su?
- Oni su u prostoriji pored, trenutno imaju besedu sa ocem Andrejem. To nije čas veronauke na kojem samo uče o svecima već prava beseda. Oni ovde vode besede, i duhovno sazrevaju - kaže Kravčenko.
Odmah potom on se osvrnuo na aktuelne vesti koje stižu iz Srbije, na priče o vojnim kampovima širom Rusije u kojima se deca podučavaju ratnim veštinama.
- Već osam godina objašnjavam, ali ljudi u Srbiji nikako ne mogu da shvate. To nisu kampovi, to su klubovi! Naš osnovni cilj jeste da sklonimo decu sa ulica.
Poput svakog časnog vojnika, Kravčenko preuzima odgovornost na sebe i kada je reč o optužbama koje stižu iz Srbije.
- Osećam se krivim zbog tih dešavanja u Srbiji, jer sam lično ja pokrenuo tu priču u vezi sa srpskom decom. Pretpostavio sam da to može biti dobro i za Srbiju. Nije ovaj vid obuke ništa novo, nisu to Rusi izmislili, to je postojalo i kroz istoriju srpskog i drugih slovenskih naroda.
Engleski izviđački sistem je bio sličan ovome što mi sada radimo. I ovaj sistem u Rusiji je nastao osamdesetih godina, u sovjetsko vreme, od veterana rata u Avganistanu. Ovo je naš pokušaj da spasemo decu da ne postanu alkoholičari, kriminalci, narkomani, čak i politički ekstremisti, što je u Rusiji sada problem - objašnjava naš sagovornik.
Roditelji prezadovoljni
|
Ovaj način rada, po Kravčenkovim rečima, pokazao je veliku efikasnost, Crkva je to blagoslovila, prihvatila i aktivno učestvuje u tome.
- Od 2002. godine počeo sam da pokazujem i srpskom pravoslavnom i patriotskom društvu kako je lepo to što mi radimo i smatrao sam da bi i Srbija to mogla da primeni. Nakon nekoliko godina pronašao sam ljude kojima je to postalo interesantno. U ovom slučaju, radi se o veteranskom "Patriotskom frontu".
Prirodne igre rata
U vojno-patriotskoj "Družini dobrovoljaca" na Bibirevu obuka se odvija svakodnevno, ali Kravčenko zbog obaveza u "Stjagu" i "Kosovskom frontu" decu obučava samo petkom.
Njegov zadatak je da ih uči borilačkim veštinama, streljaštvu, prvoj pomoći, preživaljavanju u prirodi.
- Obuka je prilagođena uzrastu deteta. Imamo decu od četiri godine, od sedam godina, a imamo i studenta Bogoslovije. Preporučujem da deca ono što ja predajem počnu da uče od devete godine, ali bilo je slučajeva da su dolazili i mlađi.
Dostojni hrišćani
- Uvek je važno da razumemo ljudske vrednosti i kakve vrednosti treba da steknemo, kako bismo bili dostojni hrišćani. Omladina koja dolazi u naš hram i naš patriotski klub vodi duhovan život, dolazi na ispovest i ovde rešava neka lična pitanja.
Danas je mnogo izazova i iskušenja i shodno tome nastaju pitanja kako reagovati, šta činiti dalje, kako graditi odnose u porodici i u društvu. Veoma je prijatno što se deca interesuju za takva pitanja i ne idu koracima poroka, narkomanije, alkoholizma.
Oni se istinski trude i staraju da budu Božja čeda, patrioti svoje domovine i da u isto vreme poštuju svoje roditelje. Sva deca ovde dolaze dobrovoljno i sa ushićenjem. |
Ovih klubova u Moskvi i celoj Rusiji ima mnogo i često organizujemo između njih i takmičenja. Za dečake u tom uzrastu je sasvim normalno i prirodno da se igraju rata. Iako smo mi pacifisti, ne možemo nikako toga da se oslobodimo - dodaje Kravčenko.
Prekidamo razgovor i ulazimo u susednu učionicu. Za katedrom - otac Andrej, a u klupama, obučeni u vojne uniforme sede dečaci različitog uzrasta i jedna devojčica. Upravo su završili besedu. Okupljaju se oko stola, vade mape i kompase. Jasno je - na redu je čas topografije.
Većina njih nam priznaje da im se od svega na obuci najviše dopada da sklapaju i rasklapaju "kalašnjikov" ili pucaju u metu.
Kravčenko nas odvodi do ugla sobe i sanduka u kojem stoji oružje. Vadi "kalašnjikov". Čak je i laiku jasno da se radi o oružju specijalno namenjenom za obuku.
Rasklapa ga i pokazuje okvir, a zatim i cev. Sve je zaliveno - metak se ne može staviti u šaržer, niti proći kroz cev. Vadi potom vazdušnu pušku sa kojom starija deca na času streljaštva pucaju u metu.
Za to vreme, deca su već završila čas topografije i dele se u dve grupe. Deo njih pažljivo služa predavanje o prvoj pomoći. Zapitkuju predavača i aktivno učestvuju u razgovoru. Druga grupa prelazi u fiskulturnu salu. Staju u stav mirno i slušaju Kravčenkove naredbe. Počinju kozačke igre!
Dečaci se rvu, dobacuju motkama, bore se na najrazličitije načine. Reklo bi se, to je svojevrstan test fizičke spremnosti, snage, izdržljivosti, veštine. Roditelji proviruju, posmatraju iz prikrajka i zadovoljno se smeškaju...
Napuštamo "Družinu dobrovoljaca"... Dečaci ostaju da se bave borilačkim veštinama. S druge strane zida, ljudi se i dalje mole.
Frka posle gej parade u Beogradu
|
