Zemljama u razvoju veći značaj u MMF-u
Dogovor među članicama Grupe 20 razvijenih zemalja i onih sa brzim razvojem (G20), oko veće zastupljenosti država u razvoju u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), je omogućen tek kada su SAD odustale od zahteva da se ta promena poveže sa ciljevima trgovinske ravnoteže.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner je, naime, ranije izneo ideju povezivanja mera za ograničenje suficita i deficita tekućeg plaćanja na određeni procenat bruto domaćeg proizvoda - sa izmenama raspodele prava glasa u MMF-u.
Gajtner je to predložio prošlog meseca na sastanku MMF-a u Vašingtonu, a zatim i u pismu upućenom ministrima finansija G20, preneo je Rojters.
Ta ideja je, međutim, iznenadila i naišla je na neodobravanje tržišta u razvoju, koja već dugo traže veći udeo u MMF-u, a najviše su joj se usprotivile zemlje izvoznice koje imaju velike trgovinske suficite, poput Kine, Rusije, Nemačke i Saudijske Arabije.
Evropa je pristala da ustupi dva mesta u 24-članom panelu, pri čemu ima dve godine vremena da odluči koje će ih države dobiti.
Kasnije su se zvaničnici pozabavili problematičnijim pitanjem raspodele prava glasa, na sastanku između članica takozvane grupe BRIC, Brazila, Rusije, Indije i Kine, i Grupe sedam starih sila: Britanije, SAD, Kanade, Japana, Italije, Nemačke i Francuske.
Te zemlje su dogovorile promenu u pravima glasa u MMF-u od šest odsto u korist "dinamičnih", nedovoljno zastupljenih tržišnih privreda u razvoju, što se odnosi na zemlje BRIC.
Zahvaljujući tom dogovoru, Kina je sada više zastupljena u MMF-u, u odnosu na stare evropske sile Nemačku, Francusku i Britaniju, i dospela je na treće mesto, dok su Rusiji, Indiji i Brazilu zagarantovana mesta među prvih deset, otkrili su ti neimenovani izvori.
