SAD menja stav o gejevima u vojsci
Federalni sudija iz San Dijega Virdžinija Filips donela je danas odluku o prekidu dosadašnje, 17 godina stare politike prema homoseksualcima u američkoj vojsci.
Ta politika, poznata pod nazivom "Ne pitaj, ne pričaj", uskraćivala je mogućnost služenja vojske homoseksualcima koji otvoreno izražavaju svoje seksualno opredeljenje. Ministarstvo pravde ima rok od 60 dana da uloži žalbu na tu odluku.
Proces pred sudom pokrenuli su 2004. godine "Servismembers junajted", organizacija homoseksualaca - pripadnika oružanih snaga i veterana, kao i "Log kebin ripablikans", organizacija republikanaca homoseksualaca.
Sudija Filips odlučila je već ranije da postojeći zakon nije u skladu sa američkim ustavom i njenom odlukom on prestaje da bude deo pravnog sistema SAD.
Prema rečima Filipsove, "Ne pitaj, ne pričaj" predstavlja nepopravljivo kršenje fundamentalnih prava, uskraćuje procesna prava, slobodu govora i pravo na podnošenje peticije vladi, što je sve garantovano Prvim amandmanom američkog ustava. Pravni stručnjaci kažu da bi vašingtonska administracija mogla da se odluči da ne podnese žalbu, i da tako okonča taj zakon za koji je predsednik Barak Obama inače obećao da će ukinuti.
S druge strane, Obama je jasno stavio na znanje da želi da to bude učinjeno odlukom Kongresa. Posle izbora u novembru, međutim, smanjuju se šanse za tako nešto, jer se očekuje da će republikanci, koji se protiv te izmene, povećati broj svojih predstavnika u oba doma Kongresa.
Predstavnički dom americkog Kongresa usvojio je u maju zakonski amandman kojim se ukida zabrana služenje vojske za homoseksualce koji otvoreno izražavaju svoje seksualno opredeljenje.
Taj amandman je deo šireg zakona o vojsci, u kome se od Kongresa traži da odobri troškove od 760 milijardi dolara. Da bi postao zakon, svaki predlog mora dobiti većinu u Predstavničkom domu i Senatu, a zatim ga mora potpisati predsednik.
Isti amandman, međutim, pocetkom ovog meseca nije prošao u Senatu.
Amandman o gej pravima u vojsci, koji ima podršku predsednika Obame, rezultat je kompromisa sa šefovima Pentagona, pošto ne bi stupio na snagu pre nego što, verovatno u decembru, ministarstvo odbrane završi studiju o posledicama koje bi ta promena imala po borbenu gotovost trupa.
Republikanci su u velikoj većini protiv amandmana i traže da se sa uklanjanjem dosadašnje legislative sačeka izveštaj Pentagona.
Politika "Ne pitaj, ne pričaj" pokrenuta je na početku mandata administracije Bila Klintona i u tom trenutku je bila kompromisno rešenje i najviše što se moglo učiniti na poboljšanju položaja homseksualaca u armiji.
Tada je, zakonom iz 1993. godine, zabranjeno postavljanje pitanja vojnicima da li su homoseksualci. Istovremeno, međutim, vojnicima homosekualcima bilo je zabranjeno da otvoreno govore o svojoj seksualnoj orijentaciji.
Ukidanje tog zakona je bilo jedno od predizbornih obećanja predsednika Baraka Obame, koji je u svoj prvom govoru posvećenom stanju nacije poručio da neće dozvoliti kršenje ljudskih prava, niti diskriminaciiju u zapošljavanju, kao i da će ukinuti zakon koji ljudima "zbog onoga što jesu, zabranjuje da brane zemlju koju vole".
Procenjuje se da je od 1993. godine, oko 14.000 ljudi otpušteno iz vojske, u skladu sa tim zakonom.
