Izvor nafte na dnu Meksičkog zaliva zapušen za svagda
Izvor nafte na dnu Meksičkog zaliva, koji je izazvao najveću ekološku katastrofu u američkoj istoriji, konačno je zapušen, izjavio je admiral Obalske straže Tel Alen, koga je američka vlada zadužila za tu krizu. "Biće preduzeti još neki koraci, ali sada možemo definitivno da tvrdimo da Makondo više ne predstavlja pretnju po Meksički zaliv", izjavio je Alen.
Stručnjaci "Britiš petroleuma", kompanije koja je vlasnik podmorskog nalazišta nafte "Makondo", prethodno su ubrizgali u bušotinu smesu cementa i takozvanog teškog blata, sastavljenog od smese vode, minerala barita i polimera.
Alen je dodao da jutros rano završena kontrola pritiska da bi se proverilo da li će cement držati i dodao da je sada izvor "praktično mrtav".
Katastrofa u Meksičkom zalivu započela je eksplozijom 20. aprila na naftnoj platformi "Dipvoter horajzon" BP-a, 80 kilometara ispred obala Luizijane, u kojoj je poginulo 11 radnika.
Iz izvora "Makondo" na dubini od 1500 metara tada je počelo nekontrolisano isticanje nafte koje je, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, delimičcno stavljeno pod kontrolu tek 4. juna. BP je 15. jula uspeo da na otvor postavi efikasan poklopac kojim je u potpunosti zaustavljeno isticanje nafte.
Vladine najgrublje procene su da je iz "Makonda" od aprila do 15. jula isteklo više od 200 miliona galona nafte.
BP je 4. avgusta završio manevar pod nazivom "statik kil", tokom koga su u otvor ubrizgani cement i teško blato. Pošto izbušen bočni otvor, ista smesa je ubrizgana u bušotinu sa donje strane, u operaciji pod nazivom "botom kil".
Vlada je smatrala da je "botom kil" neophodan da bi se proglasilo da je bušotina zauvek zapušena.
Ta katastrofa nanela je velike štete ugledu i finansijama BP-a, koja je vlasnik nalazišta "Makondo". Njegov imidž kompanije koja vodi računa o ekologiji potpuno je uništen.
BP je već potrošio osam milijardi dolara za troškove čišćenja nafte, a formirao je i fond od 20 milijardi dolara za isplatu odštete. Pored toga, kompaniji preti plaćanje desetina milijardi dolara kazni i sudskih troškova.
Privreda duž obala Meksičkog zaliva, od Teksasa do Floride, još se oporavlja od posledica katastrofe, koja je najviše pogodila turizam i ribarsku industriju.
Posle isticanja nafte u Meksički zaliv, američka administracija je pojačala kontrolu nad industrijom nafte i gasa, i uvela moratorijum na eksploataciju na velikim morskim dubinama.
