Krvavi dijamanti nisu prijatelji devojaka
Milioni devojaka širom sveta maštaju o dijamantskom vereničkom prstenu, a mnogima od njih taj san se ostvaruje. Za parče svetlucavog ugljenikovog izotopa daju se milijarde dolara svake godine, dok sa druge strane ti isti dijamanti nose na sebi krv milijardi ljudi i dece koji umiru u Africi.
I pored strogih pravila da dijamant mora da ima oznaku geografskog porekla kako bi mogao da uđe na svetsko tržište, ratni lordovi u Africi i zapadne firme se i dalje bogate na dijamantima kojima se finansiraju suludi sukobi, a koji dolaze iz zabranjenih zona trgovine.
Na godišnjem sastanku Kimberli procesa (KPCS), sporazuma o svetskom tržištu dijamanata, 75 zemalja članica odbilo je mere protiv Zimbabvea, uprkos tome što je njegova vlada 2008. pobila između 100 i 200 tragača za dijamantima kako bi ovladala nalazištima na istoku zemlje. A, 2010. predsedavanje KPCS-om preuzima Izrael, koji trpi kritike UN-a jer nije mnogo uradio u sprečavanju tranzita tzv. krvavih dijamanata preko svoje tritorije.
Reč je o draguljima čijom se eksploatacijom i prodajom finansiraju razne paravojske u građanskim ratovima i nezamislivo brutalni ratni lordovi, mahom u Africi.
U 27-godišnjem građanskom ratu u Angoli u kojem je ubijeno pola miliona ljudi, organizacija UNITA zaradila je najmanje 3,72 milijarde dolara prodajom dijamanata južnoafričkoj firmi De Birs. U jeku građanskih ratova u Kongu tokom 90-ih otkriven je jedan od najvećih dijamanata na svetu, Milenium Star, težak 40 grama, koji je prodat opet De Birsu, a za to vreme Kongo je preuzeo osam odsto svetske proizvodnje dijamanata.
Najgore stanje zabeleženo je u zapadnoj Africi, gde su skupocene, ali male i stoga praktične dragulje razno-razne paravojne organizacije često menjale direktno za oružje. U Obali Slonovače proizvodnja dijamanata procvetala je početkom 90-ih, a od puča 1999. i ova zmlja je postala tranzit za dragulje iz Sijera Leonea.
Od izbijanja građanskog rata u Sijera Leoneu 1991. dijamanti nisu bili samo izvor finansiranja pohoda RUF-a i drugih oružanih bandi nego su postali i predmet sukoba.
Radi iskopavanja su se prodavala deca, pobijene su desetine hiljada civila, izbegla su dva miliona ljudi, a uprkos službenom kraju rata 2002. u toj zemlji 120.000 ljudi još uvek kopa dijamante za “platu” od dve šake pirinča dnevno. U ratu im je prećeno ubijanjem, odsecanjem ruku i otimanjem članova porodice, pa je pitanje šta ih danas motiviše na ovakav život.
Grinpise Magazin, međutim, upozorava da se ropski posao odvija za račun privatnih firmi i da ogromne količine dijamanata iz jedne od najbednijih zemalja sveta završavaju na Zapadu. Užas Sijera Leonea plastično je prikazan u filmu “Krvavi dijamant” iz 2006. s Leonardom di Kapriom, koji je firma De Birs oštro kritikovala.
Kako bi se zaustavio krvavi biznis, 2000. je sklopljen sporazum u Kimberliju u Namibiji. Sporazum je ubrzalo otkriće posle bombaških napada na ambasade SAD-a u Keniji i Tanzaniji iz 1998. da krvave dijamante kupuje i Al-Kaida.
