Pomozimo američkim milionerima

Najbogatija država u istoriji sveta je SAD. Najbogatija elita u istoriji je upravo američka. Najveća i najmoćnija vojska je takođe njihova. Ipak, zemlja je postala najveći dužnik na svetu sa neverovatnom brojkom od 13.258 biliona dolara, što je 93 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda! Velika Amerika je bankrotirala.

Za Ameriku kao supersilu se svojevremeno govorilo da kad kine, Evropa dobije upalu pluća. Međutim, danas se pre može reći da kada jedna od ekonomskih sila kine, ostatak sveta strahuje od kuge.

Situacija u Novom svetu je toliko očajna da je porede sa Rusijom posle raspada Sovjetskog Saveza. Poslednjih nekoliko decenija kredit je bio pristupačan svima, čak i siromašnima. Računica je bila jasna. Kreditor zarađuje na kamati. Međutim, kako je pukla berza, ljudi su u milionima počeli da gube poslove.

Beskućnici pod šatorima

Prošlog meseca američka štampa je pisala da više ni kriminalci nemaju para za razbacivanje. Najmanje 9,5 odsto radne snage je bez posla, a mnogi su ostali i bez krova nad glavom. U skloništima za beskućnike ima i do tri puta više posetilaca. Sve više njih je počelo da spava pod vedrim nebom ili u svojim kolima ako ih banke nisu oduzele.

Meksička večera

U ovakvoj atmosferi neizvesnosti već se čuju glasovi netrpeljivosti i diskriminacije. Raš Limbau, vođa konzervativne grane Republikanske partije, početkom jula je izjavio da Obama namerno vodi zemlju u propast da bi se osvetio belcima za stotine godina robovlasništva?! To što je kriza započela za vreme vladavine Džordža Buša očigledno nije bitan faktor, jer u vreme histerije zdrav razum polako nestaje iz javnog domena.

Selena Anastasijević, 40-godišnji veb administrator iz Atlantik Sitija, koja u SAD živi 12 godina, kaže za "Vesti" da je najgore običnom Amerikancu.

- Imam utisak da je običan narod bio veoma u ove poslednje dve godine kada su počela zatvaranja malih i većih firmi, otpuštanje radnika i oduzimanje nekretnina. U toj neizvesnosti mediji su još više podgrevali strah običnog čoveka koji je prestao da kupuje i troši kao što je to ranije činio. Ali, prosečan Amerikanac nije osiromašio, kao što je naš čovek osiromašio devedesetih godina. Umesto čizama od 250 dolara Amerikanka sada kupuje one od 230. I umesto odlaska u japanski restoran u kome je večera za četvoro koštala oko 100 dolara, sada porodica večera u meksičkom ili libijskom restoranu za 50 dolara - priča Selena Anastasijević.

- Interesantno je da poslodavci nisu smanjili plate zaposlenima, ali ih nisu ni povećavali, dok su kašnjenje ili izostanak plata potpuno nezamislivi.
Građevinski preduzimač Mark Lali (43), rođeni Čikažanin, kaže za "Vesti" da je prethodna vlada predsednika Buša ignorisala krizu i govorila da je sve u redu iako je sve u zemlji počelo da se menja. Najbogatiji segment društva je dobio povlastice kao i umanjen porez na astronomsko bogatstvo.

- Ranije nas je stalno pratio osećaj da smo bogata zemlja i verovali smo u bolju budućnost. Sada se ljudi plaše zato što ne znaju šta nam novi dan donosi. Niko od nas nije iskusio ovakvu krizu i ne znamo u šta da verujemo i na koji način da rešavamo problem. Ponekad mislim da je američki srednji sloj postao sluga enormno bogatih ljudi. Amerika se podelila na ekstremno bogate i krajnje siromašne.

Profesor ekonomije na univerzitetu u Bostonu Lorens Kotlikof kaže da zasad američki mediji kriju pravu sliku krize.

- Mediji prećutkuju istinu koja će uskoro isploviti na površinu. Nas očekuje rast broja siromašnih, veći porezi, više kamate i inflacija. Kada trenutna situacija bude obelodanjena, biće jasno da smo u mnogo goroj situaciji od Grčke - tvrdi profesor Kotlikof.

99 nedelja sreće

Jedini oslonac koji nezaposleni imaju je pravo na 99 nedelja socijalne pomoći. Ovih ljudi, poznatih kao 99-aši, trenutno ima preko milion i njihov broj neumoljivo raste. Naravno, bilo bi ih više da im pravo na socijalnu pomoć nije isteklo.

U gradu Fortuna u Kaliforniji jedan dugogodišnji berberin primetio je da se sve više mladih muškaraca šiša na "keca". Skoro sve mušterije su priznale da se prijavljuju u vojsku jer drugog posla nema, a ratovima kao da nema kraja. Mladi su se našli u klopci - rizikuju živote za prosečnu platu koju bi mogli da zarade u otadžbini običnim kancelarijskim poslom, da ga ima. U protivnom moraju da stanu u red narodnih kuhinja i progutaju ponos.

Takozvani eksperti su već nekoliko puta proglasili kraj recesije. Amerikanci ih već zovu "renta stručnjaci", predstavljaju interes korporacija i političkih stranaka. Ideja je da tržište reaguje na strah i paniku, pa se oslanjaju na slabu šansu da do ekonomskog preobraženja može da se dođe putem sugestije?!

Barak Obama je pobedio na izborima sa jasnim obećanjem da će sprovesti ključne promene u organizaciji države i to bez oklevanja. Za sada se ništa bitno nije desilo, sem što je parama iz državnog budžeta spasao banke. Samo u jednom cugu je izdvojio 700 milijardi dolara. Mnogi Amerikanci se sada pitaju da li je materijalna podrška sa Volstrita, najveća koju je bilo koji predsednik do sada dobio za izbornu kampanju, uticala na njegove odluke.

Velika većina veruje da su pare protraćene i da Amerika pruža socijalnu pomoć bogatima, što sve više podseća na Musolinijevu Italiju nego na demokratsku republiku. Kako god se situacija razreši, teško je predvideti lak i brz oporavak. Dolar slabi, vojska vodi dva, najverovatnije, unapred izgubljena rata, a građani gube pouzdanje u svoju vlast.