Dnevno tri Nemca skoče pod voz
Svake godine se u Nemačkoj pod voz baci oko 1.000 ljudi, što znači da se, u proseku, to događa tri puta na dan.
O ovom problemu nadležni nerado govore jer se pribojavaju Verterovog sindroma, koji je nazvan po Geteovom junaku iz romana „Jadi mladog Vertera“ posle čijeg je objavljivanja 1774. godine zemlju zahvatio talas samoubistava.
Nedavno je pod vozom život okončao nemački fudbalski reprezentativac Robert Enke i time skrenu pažnju javnosti na ovaj problem. Početkom godine istu je smrt izabrao i nemački milijarder Adolf Merkle.
Svake godine se zabeleži između 800 i 1.000 ovakvih slučajeva. Mala uteha je da se njihov broj, kao uostalom uopšte broj samoubistava u Nemačkoj, lagano smanjuje. Tu nisu uračunati neuspeli pokušaji kod kojih žrtve prežive, ali koji često završe sa teškim povredama i sakaćenjima.
Svaki put je uz samoubicu teško pogođen najmanje još i jedan mašinovođa. Kroz kakvo iskustvo on prolazi opisuje psihijatar Frenk Bergman: "On kilometrima pre nego što se uopšte nešto i dogodi pred sobom vidi što nadolazi, ali je u toj sitaciji u svojoj lokomotivi potpuno bespomoćan".
Mašinovođe kojima se tako nešto dogodi dobijaju, prema potrebi, psihološku pomoć. Nakon toga, već prema njihovoj želji, upućuju se nazad na posao ili ako se ne osećaju sposobnima da ponovo voze, unutar kompanije im se nalazi novo radno mesto.
Međutim, zbog duševne boli, mnoge mašinovođe posle nesreća ne mogu uopšte više da rade. Tada idu u, za njih puno nepovoljniju, prevremenu penziju.
Prema statističkim podacima, svaki mašinovođa tokom svog radnog veka doživi tri puta da mu se neko baci pod voz.
