Nagorno Karabah čuvaju Rusi
Baku i Ankara pripremaju ''simetričan odgovor“ na produženje dogovora Rusije i Jermenije da ruski vojnici ostanu najmanje do 2044. godine u bazi Gjumri. Vlasti Azerbejdžana je zabrinulo objašnjenje da će ruska vojna baza sa jermenskim oružanim snagama u interesu Rusije brinuti i o bezbednosti republike-domaćina.
Drugim rečima: ako Azerbejdžan krene da silom povrati otcepljeni Nagorno Karabah, njemu će se suprotstaviti i jedinice iz ruske baze, u kojoj su oficiri uglavnom Jermeni koji imaju i rusko državljanstvo...
Azerbejdžan poručuje da bi nova turska baza mogla da se gradi u Nahičevanskoj autonomnoj republici, između Jermenije i Turske. O tome se, navodno, govorilo kada je nedavno turski predsednik Abdulah Gul posetio Baku.
U subotu su u Jermeniji, na sastanku predsednika zemalja Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Tadžikistan, Kirgizija i Jermenija) domaćini su pokušali da na dnevni red stave i pitanje Nagorno Karabaha. Jermeni su želeli da privole druge članice da se saglase da će, u slučaju napada Azerbejdžana, kolektivno stati na stranu Jermena.
Tome se, međutim, suprotstavio predsednik Kazahstana Nurusultan Nazarbajev. Jermenija, realno, može da očekuje zaštitu jedino od Rusije, kojoj, međutim, nije u interesu da kvari odnose sa Azerbejdžanom i Turskom, koja joj je sve više važan ekonomski partner.
I predsednik Turske Gul je oprezan i očito ne želi da ga Azerbejdžanci uvuku u sukob s Rusijom. Gul je ovih dana izjavio da je ''vreme da svi napustimo hladnoratovske pozicije... tim pre što su Turska i Rusija prijateljske zemlje“.
Već u septembru predsednik Dmitrij Medvedev posetiće Baku. Hoće li Kremlj izložiti neku novu ideju, ne zna se, ali će Medvedev sigurno insistirati da se problem reši - mirno.
Rusko rukovodstvo želi da ima dobre odnose i sa Azerbejdžanom, ali predsednik Iljham Alijev povremeno podseća da rat za Nagorni Karabah nije završen i da mirovni pregovori ne mogu da budu večni.
Nedavno se pojavila informacija da će Rusija prodati rakete S-300 Azerbejdžanu, ali je ministar Sergej Lavrov to demantovao. On je kazao da Rusija ne prodaje oružje u regionima gde bi ono moglo da izazove destabilizaciju.
