Bitka za jaču Evropu
Od četvrtka do nedelje širom EU održaće se izbori za Evropski parlament (EP). Oni će odgovoriti na pitanje da li će EU u narednih pet godina ići ka čvršćem povezivanju i funkcionalnijoj uniji ili, kako neki stručnjaci ocenjuju, ka slabljenju veza i možda dezintegraciji.
Rast desničarskih partija brine mnoge u EU. Očekuje se istorijski rezultat ovih partija, prevashodno u Italiji i Francuskoj, sa osvojenih do 20 odsto mesta u novom sazivu EP
Aferu sa liderom Slobodarske partije Austrije (FPO) Hanc-Kristijanom Štraheom i
video-snimkom na kome se vidi i čuje kako navodnoj Ruskinji nudi državne poslove u zamenu za finansijsku pomoć stranci, mnogi gledaju upravo u vezi s ovim izborima. Odnosno, kao na predizborni udar na evropsku desnicu koju predvode i Marin le Pen u Francuskoj i Mateo Salvini u Italiji.
Bira se 751 poslanik
Mnogi naši sunarodnici u Evropi, koji imaju državljanstvo zemalja u kojima žive, biće među preko 400 miliona Evropljana koji će u sledeća četiri dana izaći na glasačka mesta.
U 28 država EU bira se 751 poslanik. Treba znati da se poslanici ne dele po nacionalnim linijama u EP, već po programskim. Oni su podeljeni u poslaničke klubove umerene desnice, odnosno narodnjaka, socijal-demokrata, liberala, zelenih, ekstremne desnice...
Odnos snaga je bitan jer EP donosi odluke i propise koji se primenjuju u svim državama članicama. Zato se sve više shvata važnost evropskih izbora iako na njima izlaznost nikad nije bila kao za nacionalne parlamente
Prvi glasaju Britanci
Novi saziv evropskog parlamenta počeće sa radom 2. jula i on će izabrati Evropsku komisiju (EK), odnosno Vladu EU, koju je do sada vodio Žan-Klod Junker.
Prvi na izbore u četvrtak izlaze Holanđani i Britanci, potom u petak i subotu u pet država, pa u nedelju u 21 članici EU. Rezultati iz bilo koje države neće smeti da se objave pre nego što se zatvori poslednje glasačko mesto u Italiji u 11 sati uveče po centralno-evropskom vremenu. Već 15 minuta kasnije, očekuju se prvi rezultati izbora.Vodi je Nemac Manfred Veber i najveća su politička grupacija u Evropi. Članovi su Hrišćansko-demokratska unija Angele Merkel, austrijska Narodna partija Sebastijana Kurca, HDZ, francuski Republikanci bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, Fideš Viktora Orbana (suspendovano članstvo), Forca Italija Silvija Berluskonija, španska Narodna partija bivšeg premijera Marijana Rahoja i druge.
Socijaldemokrate (SiD)
Lider je Nemac Udo Bulman. Članice su austrijska i hrvatska Socijaldemokratska partija, francuski Socijalisti, grčki Pasok, italijanske Demokrate bivšeg premijera Matea Rencija, holandska Laburistička partija, španska Socijalistička radnička partija (PSOE) premijera Pedra Sančeza, britanska Laburistička partija Džeremija Korbina i još nekoliko desetina stranaka.
Liberali Evrope (ALDE i En Marše)
Na čelu je bivši belgijski premijer Gi Verhofštad. Najpopularnija ličnost ove grupacije je francuski predsednik Emanuel Makron. Među članovima su Nova Austrija i liberalni forum, belgijski Flamanski liberali i demokrate, Istarski demokratski savez, nemačke Slobodne demokrate, španski Siudadanosi, britanske Liberale-demokrate i mnoge druge stranke i pokreti.
Evropa nacija i slobode
Ovu grupaciju često zovu populističkom. Vodi ih potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini. U ovoj grupaciji su još Slobodarska partija Austrije, Nacionalno okupljanje Marin le Pen u Francuskoj, Plava partija u Nemačkoj, nastala iz AfD, Severna liga iz Italije i još nekoliko organizacija.
Lov na sajber veštice
I ove izbore pratio je strah od sajber rata na društvenim mrežama. Od američkih predsedničkih izbora 2016. godine društvene mreže postale su glavno poprište za pridobijanje glasača, ali i proturanje dezinformacija. I ovog puta političari iz EU optužuju ruske vlasti i predsednika Vladimira Putina da organizuje kampanju dezinformacija u korist evropskih desničara.
Fejsbuk je ukinuo stranice koje je pratilo oko šest miliona ljudi. Pod istragom su još stotine drugih naloga sa 26 miliona pratilaca.
Ukupno je prijavljeno preko 500 sumnjivih Fejsbuk grupa i stranica kojima su glavne mete korisnici iz Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije, Poljske i Španije. Kako je procenjeno, ukinute stranice pregledane su oko 500 miliona puta.
Uočeno je da se u Italiji prave Fejsbuk grupe o Lepoti i zdravlju, fudbalu i drugim popularnim temama, a kada ih zaprati mnogo ljudi pretvaraju se u političko oružje sa propagiranjem ekstremnih ideja.
Čelična ledi iz Danske
Za novog predsednika EK postoje tri kandidata. Prvi je Manfred Veber (46), iz evropskih naprednjaka Angele Merkel. On je vođa Evropske narodne partije u EP od 2014. godine, a član je Hrišćansko-socijalne unije iz Bavarske.
Socijaldemokrate na tom mestu žele Holanđanina Fransa Timermansa (58), aktuelnog potpredsednika EK za poboljšanje propisa i vladavinu prava.
I liberali imaju svog kandidata. To je Margret Vestager (51) iz Danske, trenutno evropski komesar za konkurenciju. Ona je poznata i kao "rasturač trustova", odnosno nelojalne konkurencije velikih kompanija. Kaznila je kompaniju Epl sa 13 milijardi evra zbog neplaćenih poreza u Irskoj. Takođe i Gugl sa sedam milijardi zbog nelojalne konkurencije, ali i mnoge druge evropske i američke kompanije.
Vikend u "Štrahe vili"
Vila na Ibici postala je čuvena u Austriji, pošto je u njoj nastao snimak koji je kompromitovao lidera Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc-Kristijana Štrahea. Toliko da bečki dnevnik "Esterajh" i televizija Oe24 organizuju nagradnu igru u kojoj nude boravak za dve osobe u ovom zdanju, koje će ući u austrijsku istoriju.
Nudi se vikend u "legendarnoj Štrahe-vili" na Ibici za dve osobe, uključujući let avionom.
