Surove posledice drugog Trampovog veta
"Veto koji je Donald Tramp uložio na predlog zakona koji je usvojio Kongres, kako bi SAD prestale da pružaju vojnu pomoć koaliciji koju predvodi Saudijska Arabija u ratu u Jemenu, potpuno je očekivan", kaže za Sputnjik analitičar Saša Adamović.
Sve demokrate i nekoliko republikanaca u oba doma Kongresa podržali su Rezoluciju o ratnim silama zbog pogoršanja humanitarne krize u Jemenu, dok su neki za predlog zakona glasali jer u njemu vide način da se Saudijska Arabija kazni za ubistvo novinara Džamala Kašogija.
- Ta rezolucija je nepotreban i opasan pokušaj da se oslabe moja ustavna ovlašćenja, čime se ugrožavaju životi američkih građana i hrabrih članova službe kako danas, tako i u budućnosti - objasnio je Tramp svoju odluku.
To je drugi Trampov veto otkako je stupio na dužnost, a bio je očekivan, naveo je AP i dodao da Kongresu nedostaju glasovi da ga obori.
Adamović podseća da je Tramp od samog početka predsedničkog mandata stavio do znanja da mu je na Bliskom istoku, pored Izraela, najvažniji partner Saudijska Arabija, odnosno Muhamed bin Salman, koji kao prestolonaslednik zapravo upravlja zemljom.
A jedan od Trampovih prvih i najvažnijih spoljnopolitičkih uspeha bila je poseta Saudijskoj Arabiji i sporazumi koje je tom prilikom potpisao. Vrednost prodaje američkog oružja i vojnih usluga Rijadu biće 110 milijardi dolara, a u narednih 10 godina Saudijska Arabija mogla bi da kupi oružje vredno 350 milijardi dolara, saopšteno je tom prilikom.
Kad je u pitanju Jemen, jasno je da je na sceni nešto što se zove real-politika, a mi često na to zaboravljamo kad u međunarodne odnose unosimo kategorije poput ljudskih prava ili morala, tvrdi sagovornik Sputnjika.
- Nažalost, real-politika je izuzetno surova disciplina, pogotovo kad su u pitanju velike sile koje su, kad su u pitanju njihovi interesi, izuzetno egoistične i nije ništa čudno i sasvim je očekivano da je Donald Tramp tim vetom praktično uzeo u zaštitu Rijad. Interesi SAD i Saudijske Arabije su, pokazalo se u ovom slučaju, iznad interesa Jemena - kaže Adamović.
Konflikt u Jemenu počeo je 2014. godine, kada su prestonicu Sanu preuzeli šiitski pobunjenici Huti, koje podržava Iran. Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom je 2015. godine počela borbu protiv Huta, a u vazdušnim udarima koalicije na hiljade civila je izgubilo život.
Sa druge strane, svi oni koji su u američkom Kongresu pokazali neku vrstu dušebrižništva kad je u pitanju odnos prema Jemenu, ćutali su sve ovo vreme i nije ih mnogo interesovala humanitarna katastrofa, ističe Adamović.
Međutim, pošto bi se ono što se dešava u Jemenu moglo iskoristiti protiv Trampa, pogotovo u trenutku kad je počela predizborna kampanja za osvajanje drugog mandata, onda nije zgoreg iskoristiti i problem Jemena da bi se zadao još jedan udarac na spoljnopolitičkom planu predsedniku Amerike.
- U ovom slučaju, odluka Donalda Trampa da stavi veto na takvu odluku Kongresa je sasvim očekivana, jer on ne želi da napusti svoje saveznike iz Rijada sa jedne strane, a sa druge ne želi da kvareći odnose sa Rijadom dovede u pitanje i položaj Izraela koji je glavni spoljnopolitički partner Amerike u ovom delu sveta - zaključio je Adamović.
