Ahmadinedžad: SAD preuveličale broj žrtava!
Iranski predsednik Mahmud Ahmedinedžad osporio je danas broj žrtava saopšten posle terorističkih napada na SAD 2001. godine navodeći da je preteran, i ponovo negirao da je u holokaustu stradalo šest miliona Jevreja.
Samo nekoliko dana posle najave američkog predsednika Baraka Obame da je spreman da razgovara sa Teheranom, Ahmedinedžad je pribegao, za njega karakterističnoj, antiameričkoj i antiizraelskoj retorici, ističući, između ostalog, da su napadi na Njujork i Pentagon bili smišljeni da bi se dobilo opravdanje za agresiju SAD na Avganistan i Irak.
On je naveo da su napadi 11. septembra 2001. godine "bili u funkciji pripreme javnog mnjenja za stav da su udari na Irak i Avganistan opravdani", prenose zapadne agencije.
Iranski predsednik je rekao i da u napadima na Svetski trgovinski centar nisu stradali "cionisti", jer su, kako on tvrdi, dan pre napada obavešteni da ne dolaze na radna mesta u tom zdanju.
"Objavili su da je ubijeno 3.000 ljudi, ali nema spiskova koji otkrivaju njihova imena. Možda ste vi to videli, ja nisam", rekao je on pred predstavnicima iranskih medija.
Ahmedinedžad je optužio vladu SAD da više kontroliše medije nego bilo ko drugi u svetu, dok je za holokaust ponovio da je to priča smišljenja da se opravda stvaranje Izraela.
Iranski lider je nedavno pozvao Obamu na televizijski duel o globalnim pitanjima, do kojeg bi došlo prilikom njegovog boravka u Njujorku, na septembarskom zasedanju Genaralne skupštine UN.
Pre dve godine, Ahmedinedžad je tražio da poseti mesto na kome je bio Svetski trgovinski centar, "da oda poštu", ali mu njujorška policija nije dala dozvolu.
Savet bezbednosti UN je, u junu, na zahtev SAD, odborio nove sankcije Iranu kako bi ga primorao da suspenduje svoj sporni nuklearni program.
Ahmedinedžad kaže da je njegova zemlja spremna za nastavak dijaloga sa međunarodnom zajednicom, ali pod uslovom da joj se prizna pravo na obogaćivanje uranijuma, što Zapad ne prihvata, smatrajući da Iran želi da proizvodi atomsko oružje.
Vlast u Teheranu, međutim, uporno tvrdi da je iranski nuklearni program miroljubiv, odnosno u cilju zadovoljavanja energetskih i medicinskih potreba.
