Ponedeljak 12. 4. 2021.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
0
Nedelja 17.02.2019.
00:36
sputniknews.com A

Tri decenije od povlačenja Sovjeta iz Avganistana: Greška ili strateški korak?

Pre tri decenije, tačnije 15. februara 1989. godine, poslednja jedinica sovjetske vojske je preko mosta Družba napustila Avganistan, čime se završio devetogodišnji rat između Sovjeta i antisovjetskih snaga, odnosno pobunjenika podržanih u najvećoj meri od strane SAD.

commons.wikimedia.org/E. Kuvakin
Sovjetski vojnici sa avganistanskim zarobljenicima

Da bismo uopšte dobili sliku o tome da li je Moskva povlačenjem svojih snaga iz Avganistana napravila grešku, neophodno je prvo sagledati celokupnu političku situaciju u tom trenutku. Prema rečima Dmitrija Verhoturova iz Centra za proučavanje savremenog Avganistana, tada su postojala dva velika suprotstavljena tabora - socijalistički i kapitalistički, jedan predvođen Sovjetima, a drugi Amerikancima.

Kako objašnjava, početkom osamdesetih godina prošlog veka postajalo je jasno da Sovjeti gube trku i da ne mogu da se nose sa protivnicima, tako da se povlačenje vojske iz Avganistana valja najpre posmatrati kroz tu prizmu. Zvanično, do povlačenja sovjetskih trupa je došlo na osnovu rezultata Ženevskih pregovora, odnosno dogovora između SSSR-a i SAD, gde je Moskva na sebe preuzela tu obavezu.

Ipak, ne sme se zaboraviti da su sovjetske trupe tada bile superiorne u Avganistanu - mudžahedini im praktično ništa nisu mogli, a tokom povlačenja nije bilo većih borbi. "Dakle, nema ni govora o bežanju niti bilo čemu sličnom - sovjetske trupe su se povukle na osnovu organizovanog plana, u borbenom poretku, uz obezbeđenje za svaki slučaj", pojašnjava on.

Treba imati u vidu da je ulazak sovjetske 40. armije u Avganistan 25. decembra 1979. godine usledio na osnovu bilateralnog sporazuma o prijateljstvu i saradnji sa Kabulom, s obzirom da su islamski gerilci u tom trenutku šikanirali avganistansku vojsku do tačke da se tadašnji predsednik Hafizula Amin obratio Moskvi, tražeći pomoć u cilju očuvanja avganistanske revolucije.

Upitan da li je izlazak sovjetskih snaga iz Avganistana greška tadašnje sovjetske vlasti, Verhoturov kaže da takve ocene uopšte nisu primerene, već da je odluka proistekla iz inicijalne odluke da se vojska uopšte pošalje u Avganistan.

- Sovjetske vlasti su svoje trupe u Avganistan poslale kako bi pomogle legitimnim vlastima. Pomoć je bila neophodna zbog slabosti avganistanskih komunista da se lokalno izbore sa svim izazovima. Sovjetsko prisustvo je dovelo do osetnih rezultata. Pre svega bih rekao da je samo reč o nepovoljnom sticaju okolnosti - ističe stručnjak.

Svakako ne treba zaboraviti da je rat u Avganistanu imao jak uticaj na spoljnu politiku Sovjetskog Saveza i bio jedan od ključnih razloga za prekid vladavine Komunističke partije. Pored toga, posle ovog rata nastali su brojni verski, nacionalni i etnički pokreti unutar islamske populacije centralnih sovjetskih republika, što je dovelo i do uspona islamskog fundamentalizma, a u velikoj meri i do jačanja pokreta za nezavisnost u Čečeniji, nakon čega su usledili Prvi, a zatim i Drugi čečenski rat.

Međutim, 12 godina posle izlaska Sovjeta iz Avganistana, u tu zemlju ulaze američke snage pod izgovorom uklanjanja talibanskog režima, koji je u tom trenutku pružao pomoć i utočište terorističkoj organizaciji Al Kaidi, predvođenoj Osamom bin Ladenom - glavnim krivcem za terorističke napade 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington.

Činjenica je, objašnjava Verhoturov, da su Amerikanci Avganistan zatekli u sasvim drugačijim uslovima, budući da je prošao prilično dug period od kada su Sovjeti izašli, do trenutka kada su na vlast došli talibani - pokret koji se rodio u Pakistanu i koji je u tom trenutku postao dominantna snaga, zauzevši praktično celokupnu vlast na teritoriji čitavog Avganistana.

Inače, kao posledica rata, 14.453 sovjetska vojnika ubijena su u periodu od 1979. do 1989. godine, dok je na muslimanskoj strani poginulo između 150.000 i 180.000 mudžahedina. Procenjeno je i da je milion Avganistanaca umrlo kao rezultat nemira tokom ovog perioda.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
  • 2021 © - vesti online