Širenje NATO-a se bliži kraju?
Ispred novog sedišta NATO-a u Briselu postoji limeni spomenik sa vremenskim pregledom kada je koja država pristupila Alijansi.
Posle Makedonije - velika pauza?
Na jednom kraju, 1949 - godina osnivanja Alijanse - ugravirana je uz imena 12 prvobitnih članica. Otprilike 30 centimetara dalje navedena je 1952. godina kada su pristupile dve nove članice, Grčka i Turska, zatim, tri godine kasnije, Nemačka. Onda sledi velika praznina od oko tri metra do sedećeg datuma, 1982. godine i pristupanja Španije, nakon čega slede i druga proširenja.
A kako je buduća Republika Severna Makedonija potpisala Protokol o pristupanju 6. februara, još jedna gravura se očekuje oko proleća 2020. godine, nakon što parlamenti ostalih 29 država saveznica budu ratifikovali Protokol. Tako će ostati slobodna još četiri metra na ovom spomeniku pristupanja. Ili otprilike 40 godina ako sledite logiku spomenika.
To na prvi pogled sigurno izgleda velikodušno, ali istina je da će vrata Saveza verovatno ostati čvrsto zatvorena u doglednoj budućnosti nakon što Skoplje postane 30. članica, piše RSE.
Sada postoje tri države koje teže da se pridruže NATO-u: Bosna i Hercegovina, Gruzija i Ukrajina. Od ovog trojca, BiH, tehnički govoreći, predvodi u tome jer je jedina kojoj je odobren MAP (Akcioni plan za članstvo). Plan, koji pomaže državama kandidatima da ispune standarde NATO-a i priprema ih za moguće buduće članstvo, odobren je Sarajevu još 2010. godine.
Ali, nije sve tako ružičasto kao što se čini. Za početak, malo je verovatno da će BiH uskoro predati ANP. Milorad Dodik, srpski član tročlanog Predsedništva BiH, praktično je obustavio sve aktivnosti na tom programu čak i pre nego što je stavljen na sto.
Ali istina je da Sarajevo još nije ispunilo jedan kriterijum koji je NATO postavio kada je zemlja dobila MAP: registracija nepokretne vojne imovine na državu - što je jednostavan način da se vidi da li država BiH zapravo kontroliše pitanja odbrane. Ali postoje i druga pitanja koja smetaju zvaničnicima NATO-a, kao što je mali napredak u reformama, vladavini prava, korupciji i slobodi medija.
Čije primanje bi naljutilo Rusiju?
Sa Gruzijom, NATO je uradio suprotno. Otkako je državi obećano da će jednog dana postati članica na samitu u Bukureštu 2008, Tbilisi je predao 10 godišnjih nacionalnih programa, ali MAP je nedostižan, kao i do sada. Mnogi članovi Alijanse, naročito u Zapadnoj Evropi, skrivaju se iza Nemačke i Francuske tvrdeći da bi članstvo Gruzije naljutilo Rusiju.
Što se tiče Ukrajine, situacija je slična gruzijskoj, ali država čak i više zaostaje u ovom redu. Vlast u Kijevu, do sada bar, još nije iznela nikakve zahteve za MAP, očigledno poučeni iskustvom Gruzije.
A što se tiče ostalog? Bez obzira ko vodi Moldaviju, ustavna neutralnost države ostaje na snazi, a čak i bez toga Kišinjev bi bio u istom košu sa Gruzijom i Ukrajinom. Kosovo se može smatrati kandidatom ako bi normalizacija odnosa sa Srbijom značila da države koje ne priznaju Kosovo promene stav.
Možda je najsigurnije kladiti se na to da će imena koja će biti sledeća ugravirana na tom sjajnom spomeniku biti dve zemlje koje u ovom trenutku ne žele biti deo Alijanse, ali koje bi Brisel istog momenta prihvatio: Finska i Švedska. Koje godine bi to moglo biti ostaje da se nagađa, ali sa pretećim ruskim prisustvom oko Baltičkog mora, stanovništvo u obe zemlje polako se zagreva za ideju odbacivanja zvanične neutralnosti, zaključuje Radio Slobodna Evropa.
