Kako je Cipras potresao konzervativnu Grčku?
Prespanski sporazum, kojim se garantuje da Grčka više neće blokirati evroatlantske integracije Republike Makedonije u zamenu za promenu njenog ustavnog imena, predstavlja istorijski iskorak u celom regionu, kojim će početi zatvaranje poslednjeg poglavlja integracija najproblematičnijeg dela Evrope, Zapadnog Balkana, piše za Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane makedonski istoričar, novinar i publicista Dejan Azeski.
Govor koji je potresao zablude stare 189 godina
Ipak, ova za evropske okvire udarna vest pala je u drugi plan posle govora koji je Aleksis Cipras održao pred zastupnicima grčkog parlamenta dan ranije, piše Azeski.
Za površne poznavaoce, radi se o naizgled rutinskom motivacionom obraćanju vođe stranke (koje se čini pre svakog važnijeg glasanja u parlamentu). Međutim, za istinske poznavaoce stanja u Atini, bio je to grom iz vedra neba, koji je iz temelja potresao dvovekovnu grčku političku konzervativnost. Govor koji je dovoljno dobar i značajan da predstavlja početak jednog novog vremena ili barem da ogoli grčke političke zablude stare i nepromenjene punih 189 godina.
Malo ko zna da je savremena grčka država rođena u Istanbulu početkom 19. veka, konkretnije u naselju Fanar gde je vekovima živela i delovala grčka intelektualna elita, koja je za Osmanlije izvršavala najproblematičnije diplomatske zadatke uz pomoć poznate grčke "snalažljivosti" i "prilagodljivosti".
Fanarioti prvi "bežali sa broda koji tone"
Kao što "miševi prvi beže sa broda koji tone", tako su i Fanarioti (Grci iz naselja Fanar), kada su primetili da je velika imperija sve inertnija i slabija, odlučili da pokušaju da naprave sopstvenu državu.
Vrlo sličan slučaj je stvaranje jevrejske države Izrael 1948. godine na području kojim Jevreji nisu vladali punih 2.000 godina. Praksa zbog koje je Izrael i dan danas u stalnim problemima. Slično jevrejskoj, i grčka elita tada je želela da napravi svoju državu na poluostrvima Atika i Peloponez na kojima su u tom trenutku već 400 godina vladali Turci, prethodno 1.500 godina Rimljani i Vizantinci, i još stotinu godina Makedonci.
Znači, kontinuitet grčke državnosti koju je trebalo obnoviti na Peloponezu i Atici 1820. godine bio je ugašen još 338. godine pre Hrista bitkom kod Heroneje. To je diskontinuitet od neverovatnih 2.168 godina koje su se morale nekako istorijski pokriti i opravdati.
Pa je tako na Fanaru nad Bosforom smišljena ideja da savremena grčka država mora biti ideološki i genetski naslednik ne samo antičkih helenskih polisa već i celokupnog vekovnog kontinuiteta Vizantijskog carstva. Ta ideja se kasnije proširivala na ideju sprovođenja pogrčavanja celog Balkana i Male Azije.
Ovaj proces aktivno traje do 1948. godine kada je tokom građanskog rata sa teritorije Grčke proterano nekoliko stotina hiljada Makedonaca koji su se borili na strani komunista.
Cipras direktno prozvao komuniste
Govor Ciprasa u grčkom parlamentu odnosio se na teme o kojima niko u parlamentu nije progovorio od 1830.godine, a odnosi se na makedonsko (ili po njemu Slavomakedonsko) nacionalno pitanje na teritoriji koje obuhvata današnja savremena grčka država. Zato je Cipras u grčkom parlamentu direktno prozvao komuniste. I podsetio ih je da su se "Slavomakedonci" borili i ginuli za njih.
Pročitajte još:
* Cipras Grcima: Vreme je da saznate istinu o Makedoniji
Ciprasa čeka težak izazov u nedelju 20. oktobra 2019. godine kada će se suočiti sa biračima na redovnim parlamentarnim izborima u Grčkoj. Najviše problema premijer imaće sa grčkim političkim elitama i dinastijama. Tako je ključni Ciprasov protivnik trenutno vođa opozije Kirjakos Micotakis, koji je četvrta generacija u svojoj porodici koji je na vodećoj političkoj funkciji.
I to ne bi bio toliki problem da sam Cipras pripada nekom takvom drugom grčkom klanu/dinastiji. Kao na primer porodica porodica Papandreu koja je u tri generacije uspela da da čak trojicu premijera i trojicu ministara inostranih poslova. Ili porodica Venizelos koja čak pet generacija daje vrhunske grčke političare.
Cipras, nažalost ili na sreću, ne pripada nijednoj dinastiji i mešanog je porekla epirskih i maloazijskih doseljenika, zato verovatno poznaje dobro celu ovu istoriju. I zato nema podršku starih atinskih elita.
Ni rejtinzi nisu na Ciprasovoj strani. Prema objektivnim ispitivačima javnog mnjenja, kad bi Cipras i uspeo da oformi vladu, ona bi bila toliko šarolika i toliko zavisna od raznih struktura, da bi mu potpuno umanjila manevarski prostor i mogućnost za donošenje velike odluke kao što je Prespanski sporazum.
Ipak od Ciprasa još ne treba odustati. Od čoveka koji je uspeo da sa potpuno novom strankom na političkoj sceni naruši vekovni monopol PASOK-a i Nove Demokratije na grčkoj političkoj sceni i od čoveka koji je od "Neprijatelja broj 1" zvaničnog Brisela (EU) postao najbolji partner i faktor stabilnosti za ceo region, može se očekivati bukvalno sve. Čak i da dobije Nobelovu nagradu za mir, zaključuje u autorskom tekstu za IFIMES Dejan Azeski.
Celokupan tekst možete pročitati ovde.
