Nemačka i Kina u klinču u "latinoameričkom trouglu"
Nemačka se bori za litijumska nalazišta u Boliviji, a Kina joj je u tom smislu suparnik. Nemački proizvođač akumulatorskih baterija "ACI sistems" otvorio je kompaniju sa bolivijskim partnerom "Jasimijentos de litio bolivijanos" i zajedno će raditi na eksploataciji litijuma. Time Nemačka dobija pristup jednom od najvećih nalazišta u svetu, piše Sputnjik.
Litijum je najvažnija sirovina za elektronsku industriju. Koristi se u svim akumulatorima koji energijom napajaju kako smartfone i tablete, tako i električne automobile. Iako je japanska kompanija "Panasonik" prva počela da primenjuje tehnologiju proizvodnje litijumskih akumulatora, najveći prerađivač ovog metala je postala Kina, imajući u vidu da je, u svetskim razmerama, ova zemlja najveći proizvođač baterija.
Nalazišta litijuma su koncentrisana u svega nekoliko regiona, a najpoznatiji su Australija i tzv. latinoamerički trougao - Bolivija, Argentina i Čile - gde se nalazi ukupno 80 odsto svetskih zaliha litijuma. Kineske kompanije, kako bi imale što jednostavniji pristup ovom dragocenom metalu, intenzivno kupuju akcije kompanija koje se bave vađenjem litijuma u Boliviji.
Međutim, nemačka kompanija "ACI sistems" osvojila je simpatije i poverenje bolivijske strane. Nemačke vlasti polagale su velike nade u ovu kompaniju i uložile su mnogo napora da ubede Boliviju. Redovno su dolazili predstavnici nemačkog biznisa i razgovarali sa lokalnim stanovništvom, ubeđujući meštane da će imati brojne koristi od saradnje sa zapadnim partnerom
Kao šlag na torti, ministar ekonomije i energetike Nemačke Peter Altmajer je napisao pismo predsedniku Bolivije Evu Moralesu u kom je istakao nemačku privrženost zaštiti životne sredine. To nije beznačajno, jer se prilikom ekstrakcije litijuma može napraviti značajna šteta okolnim ekosistemima.
Na kraju je Morales dao zeleno svetlo i odobrio sklapanje posla sa Nemcima. Zajednički nemačko-bolivijski konzorcijum trebalo bi da počne sa radom 2021. godine. Do kraja 2022. godine planirana je proizvodnja 35-40 hiljada tona hidroksid-litijuma godišnje.
Važna razlika nemačkog poslovnog predloga od kineskog investicionog modela jeste, kako je navedeno, planirano značajno ulaganje u socijalnu sferu i rad na poboljšanju životnog standarda radnika. Da li to znači da će države bogate resursima postepeno početi da otkazuju saradnju kineskim kompanijama zbog njihovog načina investiranja, a u korist drugačijim modelima iz Evrope?
Džou Žung, ekspert Kineskog narodnog univerziteta za Sputnjik kaže da Nemačka nije konkurent Kini. Prema njegovim rečima, državama u razvoju su potrebne krupne kapitalne investicije. Dok Nemačka ima tehnologije, Kina ima kapital, kaže stručnjak.
- U kratkoročnoj perspektivi, zemljama u razvoju su, naravno, potrebne velike kapitalne investicije. Kina je veliki investitor i samo za poslednje dve godine uložila je 4,2 milijarde dolara u vađenje i preradu litijuma. Ovo je značajno više nego što su uložile Južna Koreja ili Japan. Pa ipak, samo vađenje resursa, na duže staze, nije isplativo za države bogate prirodnim resursima. Svakako da se i njima mnogo više isplati da prave gotove proizvode - zaključuje Žung.
