Ulažu milione da odvoje Belorusiju od Rusije
"Evropska unija će ove godine izdvojiti oko četiri miliona evra 'za razvoj demokratije' u Belorusiji. Ruski i beloruski eksperti navode da Zapad slične projekte pokušava da finansira ne samo u toj zemlji, nego i u drugim državama postsovjetskog prostranstva. Svi oni su, na ovaj ili onaj način, usmereni protiv Rusije", piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Kako ojačati demokratske snage u Belorusiji?
Prema tenderu Evropske komisije, sredstva će se koristiti za promovisanje civilnog društva u Belorusiji, jačanje transparentnosti sistema javne uprave, širenje učešća građana u političkom životu, sprovođenje demokratskih reformi i zaštitu ljudskih prava. Pored toga, projekat uključuje podršku za demokratske snage u toj zemlji.
Projekat je podeljen na dva dela. Evropska komisija je spremna da za prvi projekat izdvoji dva miliona evra. On će biti usmeren na angažovanje civilnog društva, kao "nedovoljno zastupljenog" dela stanovništva, u političkom životu zemlje.
Cilj drugog dela projekta, kako je navedeno u tenderu, jeste namera da se promoviše ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i povećavanje potencijala zaštitnika ljudskih prava u zemlji. EU je spremna da na to potroši 1,9 miliona evra.
Pored toga, te pare će ići i na "podršku prodemokratskim snagama u cilju razvoja predstavničke demokratije sa širokim učešćem građana u političkom životu", kao i na povećanje transparentnosti i odgovornosti vlasti. Iz očiglednih razloga Evropa doživljava Belorusiju kao jednu od svojih istočnih granica i zato želi da je drži u svojoj orbiti uticaja.
- EU sistematski pokušava da promeni društvo u Belorusiji, zato što su propali američki pokušaji direktnog uticaja na stanje u zemlji kroz opoziciju. Oni su bili bezuspešni još od sredine devedesetih godina prošlog veka, kada je prvi put bilo takvih pokušaja - kaže za Sputnjik beloruski politikolog Semen Uralov.
"Moskva 'nije alergična' na odnose Belorusije i EU"
Uralov naglašava da je jasno da Zapad pokušava da odvoji Belorusiju od Rusije, kao i druge postsovjetske zemlje. To je direktna strategija, koja je utvrđena u Istočnom partnerstvu, koji je usvojen sredinom prve decenije 21. veka. Reč je o projektu EU, čiji je glavni cilj razvoj integracionih veza EU sa šest zemalja bivšeg SSSR: Azerbejdžanom, Jermenijom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom.
Uralov podseća da u Vilnjusu, glavnom gradu Litvanije, u te svrhe radi Evropski univerzitet za humanističke nauke, koji su proterali iz Minska. U Poljskoj veliki broj fondova radi sa beloruskim studentima, a poljski satelitski TV kanal "Belsat" emituje program na beloruskom jeziku i gleda se u Belorusiji. Sve se radi veoma sistemski, ističe Uralov.
Krajem prošle godine Evropska unija je govorila o uslovima saradnje sa Minskom. Prema saopštenju kancelarije EU u Minsku, Evropa je spremna da uspostavi odnose sa Belorusijom, ali čeka da vlasti "poboljšaju situaciju" sa ljudskim pravima i u oblasti slobode medija i da reformiše izborno zakonodavstvo.
Beloruske vlasti tvrde da ne nameravaju da uspostavljaju veze sa EU na štetu ili protiv Rusije. Moskva je više puta iznosila neutralan stav prema razvoju saradnje između Minska i Brisela. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov govorio je da Moskva "nije alergična", niti da oseća ljubomoru zbog približavanja Belorusije i EU.
Moskva smatra da je to prirodna želja bilo koje zemlje, uključujući i Rusku Federaciju, da traži uzajamno korisne veze sa svim svojim susedima.
