Počela rasprava o Prespanskom sporazumu u Grčkoj
Grčki parlament otpočeo je danas raspravu o ratifikaciji Prespanskog sporazuma, glasanje je pomereno za petak, a da bi sporazum bio ratifikovan biće potreban 151 glas poslanika.
Raspravu u parlamentu, koja je, kako prenose grčki mediji, počela sa povišenim tonovima, pratiće protesti u Atini i drugim grčkim gradovima protivnika Prespanskog sporazuma, koji je u makedonskom Sobranju već ratifikovan.
Ratifikacijom i u grčkom parlamentu biće stavljena tačka na višedecenijski spor između Grčke i Makedonije i omogućice Skoplju priključenju EU i NATO.
Rasprava u grčkom parlamentu privlači pažnju medija u regionu, Evropi i svetu, a stručnjak za političke sisteme Florijan Biber kaže da je to rešenje koje je dobro za kredibilnost Evropske unije, ali i za druge zemlje Balkana.
Biber ističe za Dojče vele da je ovo poslednja prepreka i da više neće biti povratka na staro.
- Jeste da otpori postoje, to se vidi po demonstracijama u Grčkoj i po opoziciji u Makedoniji, ali malo je verovatno da će to moći da spreči sprovođenje dogovora u delo - rekao je Biber.
Govoreći o protestima u Grčkoj povodom ratifikacije ovog sporazuma, ovaj stručnjak konstatuje da je sigurno da pitanje promene imena Makedonije nije tema koja je približena grčkoj javnosti niti se o njoj mnogo diskutovalo.
Prema njegovim rečima, Grčka je mogla da mirno dalje živi sa već postojećim rešenjem, a Makedonija je imala mnogo više toga da izgubi - članstvo u NATO ili perspektivu članstva u EU.
To je, dodaje, simbolima opterećena tema kod koje na obe strane postoji nepoverenje.
Pročitajte još:
* Cipras Grcima: Vreme je da saznate istinu o Makedoniji
* "Razmena teritorija i etničke granice su prošlost"
* Atina: Protest zbog Prespanskog sporazuma, sukobi i suzavac (FOTO, VIDEO)
- Demonstracije pokazuju da je neophodno uspostaviti poverenje, i važno je otkloniti strahove. U Grčkoj su se demonstrantima pridružili i oni koji su razočarani programima štednje ili nezadovoljni vladom, tako da se može reći da se tu našlo mesta i za nezadovoljstva druge vrste - rekao je Biber.
Na konstataciju da je nemačka vlada podržava okončanje spora oko imena, između ostalog i da bi bio omogućen pristup Makedonije NATO i EU i pitanje zašto je to tako važno iz nemačke perspektive, Biber kaže:
"To je od početka bila blamaža za EU da postoji blokada zbog jednog jedinog veta, tu je grčka pozicija, moram to reći, uvek bila problematična i nekredibilna. U EU ima dovoljno primera prekograničnih regiona sa istim imenima, na primer, Luksemburg i provincija Luksemburg u Belgiji, ili Štajerska u Sloveniji i Austriji. To što je Grčka stavljala veto u EU i NATO je uvek podrivalo kredibilnost tih institucija, i zato je Nemačka pravilno postupala kada je insistirala da se ovaj konflikt reši".
Ukazuje da se predugo nijedna članica EU nije trudila da se to pitanje reši, i sada je prilika da se to napokon okonča.
Sada je, kaže, jasno da ne može jedan član zajednice da permanentno sprečava rešavanje jednog simboličkog konflikta, razumljivo je zašto je to Nemačkoj bilo važno.
- Ne samo što Makedonija sada ima mogućnost pristupa NATO, već je i čitav proces postao kredibilniji. Čitavo pitanje perspektive Zapadnog Balkana kada je reč o pristupu NATO i EU je sada lakše rešavati. Ne da će pristup biti lakši, ali će proces biti omogućen zaista na osnovu internih političkih reformi, a ne zato što ga neko sprečava iz simboličkih razloga - naveo je Biber.
Odgovarajući na pitanje da li postoji stvarno opasnost od destabilizacije Balkana ukoliko Makedonija ne bude primljena u NATO ili EU, što je argument koji se često može čuti, Biber kaže da destabilizacija ne nastaje tako što jedna zemlja nije primljena.
Ali, ističe, ako nema perspektive, onda to deluje destabilizujuće.
- Ako opcija prijema nije moguća, ne dolazi samo do razočaranja, već i do preorijentisanja. A to preorijentisanje se može vrlo negativno odraziti na demografski razvoj zemalja, na ekonomski razvoj, ali i na odnose sa Evropskom unijom - kazao je Biber.
Ističe da ne mora biti tako da svaka zemlja ima datum prijema u EU i NATO, ali potrebno je imati kredibilnu perspektivu koju te zemlje svojim političkim delanjem mogu da dostignu. I to je ono što je ovim sporazumom ponovo moguće za Makedoniju i to je pozitivan signal i za druge zemlje.
