Priština bez podrške međunarodne zajednice, Tirana jedini izlaz?
Kosovu je najlakši put do UN i ostalih organizacija preko Albanije, jer bi na taj način steklo sva prava koje ima Albanija. Posle eventualnog spajanja Kosova i Albanije, ta nova oblast se ne bi smatrala novom državom, već bi nasledila prava koja sada ima Republika Albanija.
Ramuš Haradinaj je najavio da Kosovo ovde godine neće aplicirati za članstvo ni u Interpolu ni u Unesku.
Da li to znači da je Priština shvatila da nema tako jaku međunarodnu podršku kako je mislila, ili je sigurna da će ove godine postati član Ujedinjenih nacija, što bi joj automatski olakšalo članstvo ne samo u ovim dvema organizacijama, već i šire?
Profesor prava dr Dušan Čelić za Sputnjik kaže da i u jednom i drugom razmišljanju ima logike, ali kako kaže, on bi ovome dodao i treću mogućnost.
Pročitajte još:
* Da li će Beograd morati sa Tiranom da razgovara o statusu Kosova?
* Albanija: Poverljivi podaci o obaveštajcima procureli u javnost
- Uslovno rečeno, taj treći put članstva Kosova mogao bi da ide preko Republike Albanije, ukoliko se nastavi proces integracije teritorije Kosova i Metohije u državno-pravni sistem Albanije. U tom slučaju ova pitanja neće ni biti na dnevnom redu, pošto će ta teritorija biti deo takozvane Velike Albanije i po automatizmu će se zasnovati nadležnost svih međunarodnih organizacija, uključujući i Unesko i Interpol, UN i Savet Evrope - kaže dr Čelić.
Naš sagovornik priznaje da sva tri scenarija pomalo pate od, kako ocenjuje, nedostatka realnosti, posebno scenario u kome se Kosovo nada da će postizanjem sporazuma sa ostatkom Srbije postati član UN.
- Ipak mi se čini da ovaj treći scenario, po kome Kosovo nema većinsku podršku u međunarodnim organizacijama, jeste pravi razlog za ovakvu najavi iz Prištine - procenjuje dr Čelić.
Kosovo već nekoliko godina pokušava da postane članica i jedne i druge organizacije, a prošle godine je izdvojilo ogromne pare za lobiranje kako bi postalo članica Interpola. Vlada Kosova je izdvojila 1,2 miliona evra Koordinacionom telu za lobiranje za članstvo Kosova u Interpolu. Iako se do poslednjeg trenutka mislilo da će ovoga puta uspeti, ispostavilo se da od toga nema ništa. Odnosno, da ni parama nisu mogli da kupe podršku nekih država. Posle fijaska, Kosovo je okrivilo Srbiju da ga sprečava da postane deo međunarodnih organizacija. Poziva se na Briselski sporazum, u kome zaista piše da Srbija neće sprečavati Kosovo da postane deo evropskih organizacija. Svesno prenebregavaju da ni Unesko ni Interpol nisu evropske, već svetske organizacije.
Uz to, ozbiljne zapadne države su iznele stav da bi prijem Kosova u Interpol doveo do nove nestabilnosti u regionu. Priština je i 2017. godine podnela zahtev za prijem u Interpol, ali je premijer Ramuš Haradinaj nedelju dana pre Generalne skupštine u Kini povukao zahtev zbog nedostatka podrške. Prema tada iznetoj oceni EU "Obzervera", Kosovo je ispunjavalo sve kriterijume za članstvo, izuzev političkih. Posle prošlogodišnjeg prijema Palestine, izgledalo je da više nema argumenata ni za tvrdnju da članica Interpola može da postane samo zemlja čija je državnost nesporna.
