"Rat je gotov, rat se nastavlja"
"Sirijski režim je uz podršku Rusije i iranskih paravojnih grupa povratio kontrolu nad gotovo celom zemljom. Ali teško da je neki konflikt kao sirijski privlačio toliko stranih sila. Njihovi interesi će se i dalje sudarati", piše Dojče vele.
"Klatno uticaja se pomera"
Predsednik SAD Donald Tramp je pre praznika objavio da će se trupe njegove zemlje povući iz Sirije, ali izgleda da je u međuvremenu pomalo revidirao svoje planove. To je prvi preneo republikanski senator Lindzi Grejem nakon razgovora sa predsednikom poslednjih dana prošle godine. Tramp je kasnije pojasnio da tobože nikada nije ni rekao da će povlačenje iz Sirije biti brzo.
Kako je tada rekao Grejem, Kurde na severu Sirije ne treba prepustiti na milost i nemilost Turske čiji je predsednik Erdogan najavio intervenciju.
- Ako napustimo Kurde i oni budu žrtve pokolja, ko će nam pomagati ubuduće? Želim da vodim rat u neprijateljskom dvorištu, ne u našem. Zato su nam potrebne snage u Iraku, Siriji i Avganistanu još određeno vreme - rekao je senator.
Pročitajte još:
* Rusija o novim planovima SAD za Siriju: "Odlaze da bi ostali"
Mada 2.000 američkih vojnika i dalje ostaju prisutni, jasno je da se klatno uticaja pomera. Turska je zainteresovana da proširi uticaj pre svega na severu zemlje, u kurdskoj autonomnoj oblasti. Kurdi su već, bojeći se odlaska Amerikanaca, zatražili pomoć i od zvaničnog Damaska.
Rusija će se koncentrisati na odabrane teritorije, posebno na luku u Tartusu. Nejasno je koliko će Moskva učestvovati u daljoj borbi protiv Islamske države koja je skoro pobeđena, ali i dalje sposobna da terorističkim napadima uzdrmava Siriju.
Iran će, s druge strane, svim snagama pokušati da proširi svoj uticaj oko Damaska, ali i da poveća prisustvo na Golanskoj visoravni ka Izraelu.
U provinciji Idlib, koju opseda sirijska vojska živi dva do tri miliona ljudi. Prema proceni UN, čak 99 odsto njih su civili. Ali tamo se nalaze i brojne pobunjeničke grupe koje su se tu sklonile, među njima su neke od najmoćnijih džihadističke. Uprkos pretnjama Asada, za sada nema velike ofanzive na sam grad.
U svakom slučaju, Sirija politički neće biti zemlja koja je bila do izbijanja pobune 2011. Za to će se pobrinuti upravo druga zaštitna sila Sirije - Iran. Prema jednom izveštaju američkog časopisa "Forin polisi", više od 2.000 iranskih vojnika je poginulo u borbama u Siriji. Osim toga, Iran je uložio do 30 milijardi američkih dolara u borbe u Siriji.
Iranska strategija će, posebno kada se i ako Amerikanci definitivno povuku, dovesti do napetosti u regionu. Izrael u napredovanju Irana vidi ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Rat u Siriji je u pogledu nacionalnog nivoa možda velikim delom već odlučen, ali međunarodna dimenzija je i dalje otvorena. Upravo zbog te međunarodne dimenzije, Sirija ni u 2019. godini neće biti mirna zemlja, zaključuje Dojče vele.
