(Zapadni) Balkan u godini za nama: Krčkanje pred ključanje
Kada se osvrnemo i pogledamo šta je godina koju ispraćamo ostavila Zapadnom Balkanu, kako se poslednjih godina uobičajeno naziva naš region, možemo reći da je ostavila — procese, ne događaje.
Svi procesi, poput rešavanja kosovskog čvora ili pristupanja bilo koje od bivših jugoslovenskih republika Evropskoj uniji, kao i makedonsko pristupanje NATO-u, i dalje su na stolu i nastaviće se i u narednoj godini.
Tako, kada razmatramo najvažnija dešavanja u našem regionu u 2018, slobodno možemo reći da je to bila uobičajena balkanska godina, jer se naše poluostrvo odvajkada nalazi u stalnom previranju. Pritom, ne može se reći da su balkanske države napravile neke značajne, što bi se reklo, civilizacijske iskorake, štaviše, neke su otišle korak unazad.
Kosovski čvor i dalje neraspetljan
Čini se da je odlukom privremenih prištinskih institucija, da uvede stopostotne takse na robu iz Srbije, kosovski čvor dobio još jednu komplikovanu petlju. Politička elita kosovskih Albanaca ne namerava da posluša upozorenja čak ni svojih mentora sa Zapada i ukine takse.
Propast briselskog dijaloga između Beograda i Prištine mogla se nazreti još početkom godine. Međutim, Beograd i Brisel kao da su bili optimisti u pogledu nastavka pregovora. Jedina strana koja se ponašala ležerno bila je Priština.
Ako pogledamo bilans, Srbija je u borbi za Kosovo u 2018. bila prilično uspešna. Novih priznanja kosovske nezavisnosti nije bilo, štaviše, desetak država je povuklo priznanje. Kosovo nije učlanjeno ni u jednu međunarodnu organizaciju.
Kada su uvideli da im stara taktika više ne pije vodu, u roku od nešto više od mesec dana politička elita kosovskih Albanaca odlučila je da pređe u kontraofanzivu i poništi sve dogovore sa Beogradom, koje uostalom nije ni poštovala. Iznervirani uspehom srpske delegacije na Generalnoj skupštini Interpola, rešili su da prekinu briselski dijalog. Epilog kosovske ofanzive je transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova.
Ipak, vest godine na Kosovu koja je najviše odjeknula, jeste ubistvo Olivera Ivanovića, jednog od lidera kosovskih Srba, koje još nije razrešeno.
Da nije bilo dešavanja oko Kosova, za političku godinu u Srbiji bi moglo da se kaže da je protekla mirno. Nastavljeno je postepeno „klackanje“ ka EU, uz već poslovična uslovljavanja i nove zahteve.
Na unutrašnjopolitičkoj sceni nije bilo velikih izbora, ali je na lokalnom odmeravanju snaga vodeća SNS dokazala apsolutnu dominaciju. Kraj godine doneo je gibanja na opozicionoj sceni, koja je uglavnom bila u defanzivi. Nasilje nad jednim od opozicionih lidera Borkom Stefanovićem izvelo je deo građana Beograda na ulice.
Makedonija, zemlja koje nema
Ako ničim drugim, Makedonija može da se pohvali da je zemlja čijim se imenom trguje. Makedonska politička elita prihvatila je činjenicu da mora da promeni ime zemlje kojom upravlja i time kupi put u EU i NATO.
Građani Makedonije su bili dovoljno hrabri i odlučni da shvate realnost i odluče se na takav čin, jer će u EU i NATO-u ostvariti željeni standard, kako ekonomski, tako i politički u vidu jačanja demokratskih institucija.
Jačanje makedonskih demokratskih institucija počelo je izborom nove Vlade protivno Ohridskom sporazumu, prema čijim odredbama najjača makedonska partija formira Vladu sa najjačom albanskom strankom. Usledio je izbor Talata Džaferija za predsednika Sobranja, što je izazvalo nasilje i upad građana u prostorije Parlamenta.
Nakon toga, u Prespi je postignut sporazum sa Grčkom o preimenovanju Makedonije u Severna Makedonija. Građani su na referendumu odbili sporazum, ali je uprkos tome, uz svesrdnu podršku Zapada, korupciju, ucene i kupovinu opozicionih poslanika, vladajuća makedonska politička elita nastavila sa procesom koji bi na kraju trebalo da dovede do promene Ustava, promene imena zemlje i okončanja evroatlantskih integracija.
Na kraju, razvoj demokratskih institucija u Makedoniji pod patronatom Zapada doveo je do toga da sada opoziciona VMRO-DPMNE, koja se protivila Prespanskom sporazumu i čiji je nekadašnji lider i nekadašnji makedonski premijer Nikola Gruevski dobio politički azil u Mađarskoj, predsedničkog kandidata traži preko oglasa.
