Šta je 2018. donela svetu?
U godini za nama ljudska noga nije kročila na Mars niti je pronađen lek za rak, ali su zato značajni događaji na međunarodnoj sceni prosto prestizali jedni druge, menjajući geopolitičku mapu sveta.
Od izbora na različitim tačkama planete, neočekivanih uspona i padova političkih elita, preko sportskih dešavanja, mirovnih konferencija i procesa, do događaja koji su dovodili do kolizije velikih sila, narušavali mirovne procese i izazivali buru u svetskoj javnosti, frekvencija dešavanja bila je tolika da su mediji često imali dilemu koja od njih da stave na naslovnu stranu.
Sputnjik izdvaja one po kojima ćemo sasvim sigurno pamtiti 2018. godinu.
Olimpijada i istorijski susret Trampa i Kima
Višemesečna oštra retorika na relaciji SAD–Severna Koreja, koja je pretila da se pretvori u otvoreni nuklearni sukob, kao i tenzije koje su na Korejskom poluostrvu dovedene na ivicu usijanja, relaksirane su Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu, održanim od 9. do 25. februara 2018. godine.
Zajednički nastup olimpijaca Severne i Južne Koreje na ovim igrama bio je uvod u približavanje dveju Koreja i prvi susret njihovih lidera u ovoj deceniji u aprilu, a snažna diplomatska aktivnost, pre svega u trouglu Seul–Pjongjang–Vašington, rezultirala je istorijskim susretom američkog predsednika Donalda Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una 12. juna u Singapuru.
Prvi sastanak jednog aktuelnog američkog predsednika i jednog severnokorejskog vođe još od kraja Korejskog rata 1950–1953, rezultirao je potpisivanjem sporazuma o denuklearizaciji Severne Koreje.
Slučaj "Skripalj"
Mart je obeležila afera "Skripalj", kada su u britanskom Solsberiju otrovani bivši pukovnik Državne obaveštajne uprave Rusije Sergej Skripalj i njegova kćerka Julija.
Velika Britanija je, pre bilo kakve istrage ili konkretnih dokaza, optužila Rusiju da je umešana u ovaj napad, u kojem je navodno upotrebljena otrovna supstanca A-231.
Iako Rusija ove optužbe kategorički negira, zvanični London je uz pomoć SAD, po principu "kadija te tuži, kadija ti sudi", pokrenuo hajku na Rusku Federaciju. Ruske diplomate proterane su iz Velike Britanije, SAD i niza zemalja EU, a Moskvi su uvedene sankcije, uprkos tome što nije bilo dokaza za tvrdnje za umešanost Kremlja u slučaj "Skripalj".
Zanimljivo je da se sve ovo dešavalo uoči predsedničkih izbora u Ruskoj Federaciji.
Putin — izbor za predsednika
Na predsedničkim izborima u Rusiji 18. marta Vladimir Putin ponovo je izabran za predsednika sa 76,69 odsto glasova.
- Za više od hiljadu godina svoje istorija Rusija se više puta suočavala da smutnim vremenima i poteškoćama i uvek se podizala kao ptica feniks, dosezala visine koje drugi ne bi mogli, koje su se smatrale nedostižnim, a za našu državu, naprotiv, bili su novi podsticaj, nova istorijska granica za dalji jači proboj napred - rekao je Putin na inauguraciji u maju 2018. godine.
Pobeda desnice u Italiji
Prvu polovinu godine za nama obeležila je i pobeda koalicije desnog centra na parlamentarnim izborima u Italiji. Novu italijansku vladu u junu su formirali Liga Matea Salvinija i Pokreta pet zvezda, a ministri su obećali program u kojem će Italija biti na prvom mestu, što je zabrinulo EU.
Da se nisu šalili, pokazala su česta odbijanja zvaničnog Rima da prati politiku Brisela, posebno kada je reč o migrantskoj politici i pitanjima budžeta.
SAD se povukle iz nuklearnog sporazuma sa Iranom
Američki predsednik Donald Tramp objavio je 8. maja 2018. da se SAD povlače se iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji su u julu 2015. godine, posle dugih i teških pregovora, potpisali Teheran i šest velikih sila — Rusija, SAD, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.
Ovu odluku Tramp je objasnio rekavši da sporazum sa Iranom ne može da spreči tu zemlju da dođe do nuklearne bombe, a njegova odluka naišla je na osudu ostalih potpisnica sporazuma, koje su poručile da ostaju privržene ovom sporazumu.
Ubistvo Džamala Hašogija
Svirepo ubistvo saudijskog novinara i kolumniste "Vašington posta“, Džamala Hašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2. oktobra užasnulo je svetsku javnost. Turske vlasti su za ovaj čin optužile režim u Rijadu, a Senat SAD jednoglasno je usvojio rezoluciju u kojoj je saudijski princ Muhamed bin Salman označen kao osoba odgovorna za ubistvo saudijskog novinara.
Međutim, uprkos ovoj rezoluciji i tvrdnjama Ankare da su saudijske vlasti umešane u ubistvo i kasapljenje novinara, Saudijskoj Arabiji do sada nisu uvedene nikakve sankcije, a američki predsednik Tramp je više puta izjavio da je pustinjska kraljevina, bez obzira na ovaj nesrećni događaj, dragocen partner SAD i da želi dobre odnose sa Arabije.
Kraj ere Angele Merkel
Nemačka kancelarka Angela Merkel objavila je u oktobru da se neće ponovo kandidovati za predsednicu stranke CDU, niti za peti kancelarski mandat. Nakon što je poziciju šefa Hrišćansko-demokratske unije suvereno držala poslednjih 18 godina suvereno držala, Merkelova je preuzela punu odgovornost za poslednje loše rezultate stranke i najavila da će funkciju na koju je izabrana obavljati do isteka mandata 2021. godine
"Žuti prsluci"
Kraj godine obeležili su žestoke antivladine demonstracije pokreta poznatog kao "žuti prsluci" u Francuskoj. Protesti su počeli zbog nameta na gorivo, ali se vremenom, kako su demonstracije odmicale, lista zahteva "žutih prsluka" širila.
Pariz je u više navrata bio poprište sukoba demonstranata i policije u kojima na stotine ljudi povređeno, a na hiljade protestanata uhapšeno.
Burni protesti naterali su predsednika Emanuela Makrona da izjavi da je Francuska u vanrednim ekonomskim okolnostima i da pristane na neke ustupke, a "groznica žutih prsluka" proširila se i na druge zemlje poput Belgije i Holandije.
Svetsko prvenstvo u fudbalu
Rusija je bila domaćin Mundijala od 14. juna do 15. jula, a utakmice su odigrane na 12 stadiona u 11 gradova, uključujući Moskvu, Sankt Peterburg i Soči.
Prema podacima Međunarodne fudbalske federacije, Svetsko prvenstvo u Rusiji gledalo je rekordnih 3,5 milijardi ljudi, a samo finale u Moskvi Hrvatska — Francuska (1:4) uživo je putem televizije ili digitalnih platformi, pratilo 1,12 milijarde ljudi.
Pseudocrkva u Ukrajini
U Hramu Svete Sofije u Kijevu u decembru je održan takozvani "ujediniteljski sabor“ na kojem je formirana "jedinstvena pomesna Ukrajinska pravoslavna crkva“. Iz Carigradske patrijaršije je saopšteno da će Carigradski patrijarh Vartolomej uručiti 6. januara tomos, odnosno priznanje o autokefalnosti, poglavaru "nove crkve“ u Ukrajini, "mitropolitu“ Epifaniju Dumenku.
U formiranju nove pseudocrkve aktivno je učestvovao predsednik Ukrajine Petro Porošenko. Ruska pravoslavna crkva apelovala je na ostale pomesne pravoslavne crkve da ne priznaju raskolničku strukturu u Kijevu, ocenjujući da je to udar na celokupno pravoslavlje.
