EU mora da se suoči sa šest tabua posle hladnog rata
Evropa je suočena sa strateškim izazovima bez presedana nakon hladnog rata, dok je jačanje Kine postalo glavna američka spoljnopolitička briga, kojoj će američki odnosi sa evropskim saveznicima biti sve više podređeni, navodi portal "Politiko" u novoj analizi.
Na ovom novom takmičenju u nadmoći, Peking će se truditi da izdvoji Evropu od svog američkog partnera. Revanšistička Rusija će iskoristiti svaku priliku da podeli NATO i EU. Doprinos predsednika Donalda Trampa biće u tome da potkopa dobru volju i poverenje izmedu SAD i njenih saveznika.
U tekstu se navodi da je ostavka američkog sekretara odbrane Džejmsa Matisa bolno jasno stavila do znanja američkim saveznicima da su oni sve više i više ostavljeni na cedilu i da će morati sami da se brane.
Sa druge strane, Francuska i Nemačka, kao dva ključna igrača u postbregzitovskoj Evropskoj uniji, moraju da nađu i inspiraciju i "mišice" kojima će garantovati evropsku bezbednost u buducnosti.
Međutim, iako je nemačka elita duboko uznemirena perspektivom gubitka američkog bezbednosnog pokrivača, njena vlada i građani su do sada uglavnom ostali pasivni.
Ni na francuskoj strani, nije ništa bolje a predsednik Emanuel Makron je dodatno potpalio odnose sa Vašingtonom izrazivši ambiciju da stvori "pravu evropsku vojsku" dok nema ni političke ni vojne uslove za takav cilj. Ipak, kako se kraju približava era Angele Merkel, možda se otvaraju nove mogucnosti za Evropu.
Postoji šest tabua koje Berlin i Pariz treba da sruše u cilju podsticanja efikasnosti i jačanja povezanosti kontinenta i to su kineski faktor, nuklearno odvraćanje, zajednicke intervencije, finansijsko tržište, organizovanje političke moći i budući nastup Evrope na svetskoj sceni.
Pročitajte još:
* Rusija: EU dala Americi "zeleno svetlo" za izlazak iz Sporazuma o raketama
Evropljani moraju da prestanu da ignorišu kineski faktor kao jedan od ključnih u američko-evropskim bezbednosnim odnosima. Američko strateško takmičenje sa Kinom će dosvesti do sve većeg skretanja američkog fokusa na istocnu Aziju. Kao što je Matis sugerisao pre ostavke, Amerika ne može da vodi dva rata istovremeno. Čak i ako je rat između SAD i Kine malo verovatan, obe zemlje preduzimaju sve odgovarajuće mere opreza.
Situacija na istočnom boku NATO bi mogla da izazove nove ruske pokušaje da se preokrene "presuda" sa kraja Hladnog rata. Realno predvidajući potrebu Amerike da se uključi u istočnu Aziju, velike evropske sile treba da se pripreme za mogućnost da same preuzmu odbranu kontinenta.
Takav novi pristup u podeli opterećenja koji ima za cilj zaštitu Zapada mogao bi proizaći iz saveza. Da ne zaboravimo, ni Kina ni Rusija nemaju moćne saveznike. Preko NATO i azijskih zemalja, Sjedinjene Države još uvek imaju saveznike.
Drugi tabu se tiče uloge francuskog nuklearnog odvraćanja u odbrani svojih saveznika Evropske unije, počevši od Nemačke. Američki kapaciteti se sve više protežu izmedu evroazijskih i indo-pacifickih teritorija na način na koji to nisu činili tokom hladnog rata.
Dok se SAD fokusiraju na Kinu, istočni bok Evrope može biti lišen bezuslovnog odvraćanja koje bi trebalo da ima u odnosu na Rusiju. Evropi je potrebno odvraćanje, pored postojećih američkih nuklearnih kapaciteta NATO, prenosi Blic.
Francuska bi, pre svih, mogla da proširi svoj nuklearni kišobran na svoje nenuklearne evropske partnere.
Ova obaveza mogla bi uključivati rotacijsko prisustvo francuskih borbenih aviona sposobnih za nuklearnu borbu na teritoriji NATO saveznika u Evropi, uključujući i Nemacku. Biće potrebne velike liderske veštine kako bi se ubedile odgovarajuće domaće jedinice, dok se istovremeno izbegava podsticanje povlacenja americkog nuklearnog oružja iz Evrope.
Kada se radi o zajednickim intervencijama, Francuska i Nemačka zajedno se moraju složiti da će se buduće vojne operacije na Bliskom istoku i Africi odvijati u velikom kompromisu - ne treba da bude intervencija bez značajnih međusobnih konsultacija, ne treba da bude međusobno dogovorene intervencije bez zajedničkog opterećenja u smislu preuzimanja rizika.
Ovaj princip može se prvo testirati u zemljama Levanta, jer odlazak Amerike iz Sirije otvara opasan strateški vakuum.
Verovatno najteži tabu koji treba prekinuti odnosi se na fiskalne i monetarne temelje koji podrivaju i udaljavaju francuski i nemački pristup strukturisanju evropskih finansijskih tržišta i poboljšanju njegove ekonomske konkurentnosti.
Ako obe strane prihvate širu odgovornost za kontinent sa ciljem da slabije evropske države učine otpornim protiv strateški kalibrisanog prodora ogromnih kineskih fondova, Berlin bi morao da oslobodi stisak, tako da manje države mogu da izbegnu da se nadu na kineskom platnom spisku.
To bi podrazumevalo namenska sredstva EU, od kojih bi vehina dolazila iz Nemacke, bez obzira na to da li će to imati specifican oblik predloga francuskog lidera za budžet evrozone.
Jednako važan tabu odnosi se na francusko-nemačke razlike u organizovanju politicke moći u Evropi. Dok Nemci preferiraju potrebu za jednoglasnom odlukom svih 27 članica kako bi donosili odluke, Francuzi preferiraju Evropu sa dve brzine koja povremeno pokreće Evropu napred, prenosi Blic.
Šojble-Lamijev predlog iz 1994. godine može biti pogodan za njihovo rešavanje: u ovom planu one zemlje EU koje su najviše posvećene monetarnoj, odbrambenoj i političkoj integraciji bi formirale kljucnu grupu koja se kreće ispred drugih, navodi se u tekstu.
Poslednji tabu govori o kulturnom narativu koji bi trebalo da ukaže na budući nastup Evrope na svetskoj sceni. Već potrošena ideja "mirovnog projekta" ima malo privlačnosti među mladim Evropljanima.
Ovaj narativ mora da se pretvori u mnogo moćniji i samouvereniji, onaj koji najavljuje žestoku političku volju za odbranu temelja evropske slobode, bogatstva i kulture u svetu koji želi da ih uništi.
Ukoliko je moguće ove prepreke prevazići, transatlantska odbrana će i dalje biti teret, ali teret koji treba podeliti. Ono što je najbitnije je da će se takve inicijative isplatiti bez obzira da li SAD nastavljaju da igraju aktivnu i konstruktivnu ulogu u transatlantskom savezu.
