Ponedeljak 19. 8. 2019.
Washington
180
  • Chicago
    260
  • New York
    240
  • Belmont
    270
  • Atlanta
    280
  • Boston
    310
  • Firt
    290
  • Denver
    310
  • Detroit
    250
  • Dover
    310
  • Hartford
    290
  • Orlean
    250
  • Helena
    300
  • Ren
    260
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    280
  • Portland
    320
  • Salem
    280
  • Santa Fe
    250
  • Tampa
    290
  • Topeka
    290
1
Sreda 26.12.2018.
00:20
sputniknews.com A

Lazanski: Avganistan, asimetrija izgubljenog rata

Zašto je Donald Tramp odlučio da povuče vojsku iz Sirije i Avganistana? Da li je američka armija u planinama Hindukuša samo ponovila nekadašnje sovjetske greške? Najduži američki rat u istoriji, rat u Avganistanu, završava se američkim vojnim porazom. Vašington nije uspeo da plemensko društvo preobrati u demokratiju i kapitalizam.

EPA/JALIL REZAYEE
 

Pre skoro tačno 30 godina, 15. februara 1989. godine poslednji pripadnik sovjetske invazione armije napustio je Avganistan. Vlada u Kabulu napravila je svečani ispraćaj, sovjetski vojnici kićeni su cvećem, ali kod lokalnog stanovništva moglo se primetiti i olakšanje i ogorčenje. Što se tiče Sovjeta, jednima su se vratili sinovi, drugi su ih izgubili u ratu, kojeg je tadašnja službena Moskva nastojala što pre da zaboravi.

Skoro 30 godina kasnije Vašington je pred odlukom za koliko vojnika da smanji svoju vojnu prisutnost u Avganistanu, da li da povuče celokupni sadašnji kontingent od 14.000 vojnika, ili da ga smanji na 7.000 ljudi?

Istovremeno, kod drugih NATO članica, čiji su vojnici u toj zemlji već godinama, polemike u javnosti oko rata u Avganistanu sve su žešće. Nemci i Britanci razapeti su između želje da se povuku i bojazni da bi to bio kraj kredibiliteta NATO-a i udarac savezničkim obavezama prema SAD. Svojevremeno je i generalni inspektor Bundesvera smenjen zbog nemačkog avionskog napada u kom je poginulo stotinak avganistanskih civila.Ni Amerikanci ni NATO kao da baš ništa nisu naučili iz sovjetske invazije na Avganistan. Odnosno, zašto velike zemlje gube male ratove?

Rat u Avganistanu "asimetričan" je sukob u kom i SAD i NATO imaju određena samonametnuta politička ograničenja. To da su na striktno vojnom planu i američka vojska i NATO snage superiorne u odnosu na talibane nije ni sporno, ali taj se rat zapravo gubi na planu raspoloženja javnosti u SAD i u NATO državama.

Ponavlja se lekcija iz Vijetnama, kada je američka vojska morala da ode, pre svega, zbog neraspoloženja američke javnosti prema nastavku sukoba. U Avganistanu, talibani vode totalni rat protiv stranih trupa, vode rat za opstanak, NATO i SAD vode ograničeni rat, lokalnu intervenciju.

Ta načelna razlika u intenzitetu vojnog angažovanja jeste ta "asimetrija" rata. Vašington nastoji da talibane "urazumi“ i podvrgne ih kontroli režima u Kabulu, pa je u toj "igri" američka vojska zajedno sa saveznicima, zapravo, diplomatski argument u ratu koji, ipak, vode političari u Vašingtonu, ali se na terenu bore obični vojnici, kojima je sve teže objasniti zašto su u Avganistanu već 17 godina.

Da li je Avganistan taj "otadžbinski“ front, ili samo važna sporedna stvar? Nikakva antiteroristička ideologija nije dovoljna kao objašnjenje vojnicima, koji imaju vremena da o svemu tome razmišljaju, zašto su u planinama Hindukuša. I tu dolazi do dramatičnog pada motivacije i američkih i drugih NATO vojnika.

Nasuprot tome, totalitet rata za talibane pojačava njihovu solidarnost i emocije, kao i sposobnost da trpe, što je sve preduslov za strategiju dugogodišnjeg gerilskog rata. Talibani dobro znaju za načelno geslo gerilskog rata: gerila pobeđuje kada ne gubi, ali konvencionalne armije gube kada ne pobeđuju. Talibani izbegavaju otvorene borbe i vojne poraze, oni protivniku nastoje da zadaju lokalne udarce, da ga neprestano podrivaju i frustriraju.

Talibani žele pobedu na političkom planu, pre svega u javnosti evropskih članica NATO-a, pa naravno i u SAD. Vašington je, dakle, u dilemi hoće li potpuno povući vojsku, ili se spremiti za neograničeno trajanje rata uz veliku vojnu prisutnost.

Svako povećavanje američkog vojnog angažovanja u Avganistanu povećavalo je i političke troškove tog rata za SAD. Ni model "avganistanizacije“ sukoba putem većeg učešća vojnih i policijskih snaga režima u Kabulu u sukobima sa talibanima nije se pokazao kao idealno rešenje za SAD, jer su i taj model na istom terenu neuspešno isprobali Sovjeti.

Veliki Sovjetski Savez izgubio je pre 30 godina mali rat u Avganistanu, sadašnja vojna agonija SAD i NATO-a na istom prostoru nastavlja se kao klasičan primer "asimetričnog“ sukoba. Je li Donald Tramp, kao uspešan biznismen, ipak najbolje shvatio da je cena rata u Avganistanu, pa i u Siriji preskupa. I politički i vojno…

POVEZANE VESTI

Sreda 26.12.2018. 11:00
Ovaj lazanski procita u stranim novinama i onda to prevede . On neki ekspert.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
  • 2019 © - vesti online