Migranti su potrebni Evropi, ali...
U ostarelim evropskim društvima, gledano sa ekonomskog stanovišta, možda i postoji potreba za jeftinom radnom snagom, koju predstavljaju migranti, ali kulturalne razlike između novopridošlih i starosedelaca su izgleda nepremostive.
Kao i svi drugi dokumenti koje usvajaju Ujedinjene nacije, ni za Globalni pakt o migracijama nije se moglo očekivati da će proći bez polemika. Međutim, takve kontroverze kakve je izazvao Globalni pakt retko kad su zabeležene u UN.
Iako zamišljen kao međunarodni okvir za rešenje jednog od gorućih problema današnjice, u Evropi, koja se sa vrhuncem migrantske krize suočila pre četiri godine, taj sporazum izazvao je nemire, rasprave i neslaganja.
Protiv njega su se izjasnile zemlje Višegradske grupe (Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka), kao i Austrija, dok je u Belgiji zbog tog sporazuma oborena Vlada. Globalni pakt su odbacili i SAD, Čile i Australija.
Sa druge strane stoje zemlje poput Nemačke, koje problem migranata posmatraju ne samo sa stanovišta ljudskih prava, već i kao šansu da obnove već ostarelu radnu snagu.
Ukoliko Zapadna Evropa želi da zadrži socijalnu politiku kakva je danas, biće joj potrebno više radnika, napisao je novinar magazina "Forbs" Kenet Rapoza pre više od godinu dana.
"Nijedno mesto na svetu nema starije stanovništvo od Evrope. Zato i nije čudo da politički planeri rade sve što mogu kako bi ohrabrili imigracije. Istočna Evropa je stara, a srednje doba u Velikoj Britaniji približilo se proseku od 40,5 godina. Sa stopom rađanja koja bi u idućoj deceniji mogla da dostigne nulu, jedini način na koji EU može da se bori protiv siromaštva starijih i zadrži svoje skupe socijalne programe je povećanje imigracije. Druga opcija je da ubedi one od 20 i 30 godina da imaju više beba", piše Rapoza.
Na sličan način razmišlja i španski analitičar Migel Otero Iglesias:
"Nekvalifikovani imigranti obavljaju poslove koje domaći radnici ne žele, a oni koji poseduju veštine mogu da popune praznine na tehničkim, specijalizovanim i rukovodećim pozicijama. Oni povećavaju ukupnu produktivnost i obogaćuju intelektualni i naučni potencijal zemlje. Društva koja apsorbuju ljude iz različitih jezičkih, verskih, etničkih i kulturnih sredina takođe su tehnološki naprednija. Nije slučajno Silicijumska dolina društveni melting pot."
Kritičari Globalnog pakta smatraju da on ograničava suverenitet država, zbog čega je Australija, na primer, odbila da mu se pridruži. Takođe smatraju da su kulturalne razlike između migranata i starosedelaca Evrope nepremostive i da se novopridošli ne mogu uklopiti u evropsku kulturnu matricu.
Opasnost od terorizma navodi se kao još jedan od mogućih argumenata u korist onih koji se protive prijemu migranata u evropske zemlje.
Ne može se govoriti o Evropi kao o jedinstvenoj kategoriji, ali ekonomski rezon migracija za neke evropske zemlje ima instrumentalno-racionalne elemente, napominje za Sputnjik novinar Zoran Ćirjaković.
On kao primer navodi neke od poslova koje dobijaju, kako muškarci, tako i žene migranti.
- Ne zaboravite da je migrantska populacija često jedinstvena po tome što žene, iako one dolaze iz muslimanskih društava, dobijaju poslove u nezi starih i bolesnih. Muškarci dobijaju neke poslove u fabrikama - kaže Ćirjaković.
- Strah i anksioznost kod pripadnika radničke klase u Evropi i siromašnih slojeva zbog toga što su migranti spremni da rade za manje novca vrlo je racionalan, tvrdi naš sagovornik. Migranti u Evropu uglavnom dolaze bez porodica i spremni su da prihvate poslove za manje plate nego sami Evropljani - kaže Ćirjaković.
Međutim, prema njegovim rečima, ključan je kulturalni sukob. Migranti ne mogu da postanu Evropljani u smislu "evropskih vrednosti", kategoričan je on. Kao primer navodi Veliku Britaniju, u kojoj je kulturalni sukob veoma vidljiv. Migranti dolaze iz prvenstveno islamskog kulturnog miljea, koji nije liberalan, objašnjava naš sagovornik.
Multikulturalizam je pojam koji divno zvuči, ali je netačan u istoj meri u kojoj divno zvuči, konstatuje Ćirjaković.
- Kultura je uvek prepreka u svakoj vrsti komunikacije i integracije. Mislim na različitost kultura. Imate gomilu istraživanja koje jasno i nedvosmisleno pokazuju da su zemlje koje su multikulturalne, ako bismo posmatrali stvari globalno, prvenstveno kada je multikulturalnost vezana za jezičke razlike, siromašnije i nesrećnije od onih koje to nisu, često iz nekih praktičnih razloga, jer to je stalni izvor sukoba - tvrdi Ćirjaković.
- Multikulturalizam je, nažalost, mit koji lepo i ubedljivo zvuči, a ako pokušate da ga negirate, bivate proglašeni za fašistu - dodaje on.
"Srećne i bogate zemlje su po pravilu etnički i verski homogene, ili, kao u slučaju Sjedinjenih Država, imaju neki mehanizam pretapanja ljudi u neku jedinstvenu celinu. Takođe, to su ljudi koji su tamo došli jer su bili spremni da se odreknu svog identiteta."
- U situaciji kada se jedan svetski poredak ruši, a drugi još nije nastao, teško je govoriti o budućnosti Globalnog pakta o migrantima - smatra Ćirjaković.
- Međutim, ako uzmemo u obzir rezultate izbora, od SAD, preko Brazila, do Mađarske, može se reći da je budućnost prilično mračna. Ako pogledamo samo Evropu, Globalni pakt može da stvori unutrašnje tenzije u zemljama, zbog toga što deprivilegovani, siromašni i nezaposleni stanovnici Evrope migrante sa razlogom vide kao pretnju - zaključuje Ćirjaković.
