Mala prljava tajna američkih naftaša
Naftna industrija učestvovala je u tajnoj kampanji kako bi potkopala američke standarde o eko potrošnji goriva.
To pokazuje nova istraga koju je objavio NY Times.
Jedan od glavnih aktera bio je najveći naftaš u zemlji, Marathon petroleum. Maraton, u saradnji s drugim naftnim proizvođačima vodio je "kampanju kako bi se smanjili standardi emisije gasova iz automobila", objavio je NYT.
Kampanja je se vodila mantrom da SAD više nemaju potrebe za standardima ekonomičnosti potrošnje goriva jer je sada veliki proizvođač nafte.
"Amerikanci bi trebalo da imaju izbor da sipaju u vozila ono što najbolje odgovara njihovim potrebama", nacrt je pisma koje je poslato članovima Kongresa. Trampova administracija preuzela je i korake za predloženo snižavanje standarda ekonomičnosti goriva.
Veliki deo debate o korporativnim standardima za ekonomičnu potrošnju goriva (CAFE), koji je trebalo da poraste na preko 50 milja po galonu do 2025. godine, bio je fokusiran na poziciju auto-industrije.
Ali, Kalifornija još uvek ima ovlašćenje da postavi sopstvene standarde ekonomičnosti potrošnje goriva, što Trampova administracija sada osporava jer želi da zamrzne standarde na 37 milja po galonu od 2020. godine.
Tako, različiti standardi za različite države nameću proizvođačima automobila da proizvode različita vozila za različita tržišta, što je problematičnije od strožih nacionalnih standarda.
Međutim, dok je medijska pažnja bila usmerena na tenzije glavnih proizvođača automobila, ekoloških stručnjaka i Trampove administracije, čini se da su rafinerije nafte u međuvremenu vodile skrivenu PR kampanju kako bi uverile javnost da standardi više nisu potrebni.
Maraton se udružio sa ALEC, i plasirali oglase i reklame putem društvenih medija, a lobirali su na državnom i federalnom nivou. Oni su naglašavali rezoluciju kojom se standardi energetske efikasnosti nazivaju "reliktom narušene naracije o nedostatku resursa".
Motivacija je očigledna: efikasnija vozila, uključujući hibride i veći broj električnih vozila, znači manju prodaju benzina. Dok proizvođači moraju da se brinu o poštovanju standarda na državnom nivou, rafinerije jednostavno žele da prodaju više goriva.
Bilo kako bilo, nije toliko važno koliko se proizvodi nafte u SAD, vozači će uvek biti podložni promenama cena sve dok troše mnogo goriva. Čak i najnoviji podaci pokazuju da je to istina. Potražnja za američkim benzinom je zapravo opala u trećem kvartalu u poređenju sa godinom pre, što je nagli pad zbog globalnih cena sirove nafte. Ali ovakve akcije, komentariše NYT, mogu biti ništa drugo nego put ka samouništenju.
