Kad NATO vojnik shvati da će stvarno morati da ratuje
Najveću vežbu NATO-a od vremena Hladnog rata "Spoj trozupca" u Norveškoj, u kojoj je bilo angažovano 50.000 vojnika, 10.000 tenkova, stotine brodova i aviona, obeležio je niz incidenata.
Prvo su smrznuti holandski vojnici bili primorani da kupuju toplu odeću, jer je njihova komanda loše procenila vremenske uslove. Četvorica švedskih vojnika povređena su u sudaru tenka sa vojnim vozilom u kojem su se nalazili. Zatim je, takođe zbog loše procene vremena, odnosno zbog jake bure u severnom Atlantiku, grupa američkih brodova na čelu sa nosačem aviona "Hari Truman" bila prinuđena da napusti područje manevra.
Da je bolje da se sve ovo dogodilo na vežbi i posle nje, nego u realnoj situaciji, smatra pukovnik avijacije u penziji Dragan Krsmanović. Manevri služe da se na njima nešto uvežba, verovatno NATO i pokušava da svoju vojsku bolje ustroji. Suština je u tome što je njih uspavao period apsolutne nadmoći, kaže Krsmanović
- Verovali su da se svugde mogu ponašati kao ovde na Balkanu, jednostavno dođu i razbucaju sve. Sada kada ponovo moraju da budu ozbiljna vojska, pokušavaju kroz manevre da vide o čemu se radi. Pokazalo se da je veliki broj tih armija, ne govorim o vojsci SAD, već o njenim saveznicama, zapravo zmaj od papira. To su vojske koje imaju samo dobar glas iz starih vremena, eventualno imaju neko malo jezgro super profesionalaca, a ostatak vojske je jednostavno potpuno nepripremljen za bilo kakav ozbiljan angažman - kaže Krsmanović.
On dodaje da od incidenata koji su se desili tokom vežbe u Norveškoj ne treba praviti dramu. Podseća da se takve stvari dešavaju svima i ukazuje na činjenicu da se i u Rusiji dogodilo da padne avion tokom vežbe. One i služe da bi se takve stvari bolje pripremile, ali kakvi god da su profesionalci u vojsci, oni ne mogu da zamene armiju koja je zasnovana na principu dobrovoljnosti i obaveznosti, vojsku koja se bavi odbranom svoje zemlje, ističe Krsmanović.
- NATO vojska je sada kao neka civilna kompanija u kojoj se živi i radi, kao recimo u prosveti. Oni se nisu spremali za oružani sukob. Velike i snažne države, kao što su Francuska i Velika Britanija, koje imaju ogromne budžete, zapravo su potrošile pare na potpuno pogrešne stvari. Kupuju ono što im ne treba, plaćaju više nego što je potrebno, ponašaju se kao mezimče države. Zaboravili su svoju osnovnu ulogu, da treba da brinu o pripremama za rat - kaže ovaj pukovnik.
Krsmanović dodaje da postoji jedan broj profesionalaca koji se moraju angažovati za dužnosti za koje je obuka izuzetno skupa i složena, a to je uglavnom posluga na sofisticiranim sistemima, kao što je onaj za lansiranje rakete. Međutim, ako zaista dođe do rata, svaki vojnik je podjednako važan i mora biti uvežban, kaže on.
- Učestvovanje u odbrani zemlje nije posao, nije biznis koji će neko drugi da radi. Događaji u poslednjim decenijama na našim prostorima upravo su pokazali zabludu o takvoj vojsci. NATO je izgleda shvatio da je prošlo vreme kada su svi bili prestravljeni njima i da će jednog dana možda morati stvarno da ratuju s nekim ko zna da ratuje - zaključuje pukovnik Krsmanović u razgovoru.
Poslednja velika NATO vežba ostaće zapamćena po još jednom, najvećem incidentu koji se dogodio neposredno po njenom završetku. Fregata Ratne mornarice Norveške "Helga Ingstad" sudarila se sa naftnim tankerom u području norveške luke Bergen. Nakon sudara komandir je usmerio fregatu ka obali, pokušavši da je nasuče i tako spasi, ali u tome nije uspeo.
