Stefanini: Kosovo treba da bude u Interpolu
Kosovo mora biti u Interoplu, jer se nalazi na raskršću medunarodnih puteva i kriminala, ocenjuje viši saradnik Centra Scowcroft za strategiju i bezbednost Stefano Stefanini.
- Ako postoji neka zemlja koja treba da bude u Interpolu a koju svi želimo da vidimo u Interpolu, to je Kosovo - rekao je Stefanini na 6. NATO nedelji u Beogradu na panelu o pregovirima između Beograda i Prištine.
On je dodao da je članstvo Kosova u Interpolu važno za stabilnost Evrope i regiona.
- Srbija možda postigne da zabrani ulazak Kosova u Interpol i nazvaće to pobedom, ali to je gubitak i za jedne i za druge. To nije igra ''nula nula''. To je igra u kojoj će rezultat biti minus nula - rekao je Stefanini.
On je naveo da se zahvaljujući EU razgovori Beograda i Prištine odvijaju već nekoliko godina i pravi izazov je, kaže, što su oni stigli onoliko daleko koliko su mogli bez političkih odluka.
- Problem sa ovim razgovorima nije da oni nisu uspeli, oni su uspeli u toj meri u kojoj su mogli, bez da odu na idući nivo, a taj idući nivo zahteva promenu političke brzine - naveo je Stefanini.
Govoreći o tome šta Srbija i Kosovo moraju da urade da bi došli do sledećeg stadijuma, Stefanini je rekao da je Kosovo u "čudnom stanju", priznaje ga više od 100 zemalja, ali nije članica UN, dok, kada je o Srbiji reč, kaže da EU neće da primi člana koji ima teritorijalni spor sa svojim susedima.
Pročitajte još:
* Politika: Priština pokušava skupim darovima da dođe do Interpola
- Oni su to jednom učinili (Kipar) i neće to učiniti ponovo. Znate vrlo dobro o čemu govorim kada kažem da smo tu grešku već jednom napraviti - rekao je Stefanini.
Stefanini primećuje da ima novih ideja na stolu koje uključuju sveobuhvatni dogovor sa teritorijalnom razmenom ili korekcijom granica.
Govoreći o argumentima protiv toga koji su se mogli čuti, on ističe da razume zabrinutost zbog efekta "Pandorine kutije", ali ne i zabrinutosti zbog "promene granice", jer, kako kaže, nije pitanje "ako i kada", nego "kako će se (granice) promeniti, hoće li se promeniti silom ili dogovorom".
- Lično sam za takav dogovor, dogovor koji bi bio mnogo više od razmene teritorija. To se radilo u vreme imperija - rekao je Stefanini i dodao da sporazum mora da pokrije "sve ostalo" - privatno vlasništvo, energetiku, manastire…
On je dodao da sporazum mora biti održiv na dugi rok i u skladu s međuanrodnim pravom i pravom Evropske unije i mora uključivati punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Smatra da bi sporazum trebalo da bude podržan višepartijskim konsenzusom u obe zemlje, a to će, dodaje, zahtevati strateške vizije i teške pregovore među liderima.
Mišljenja je da bi bolje bilo da se to reši na izborima, odnosno da lideri izađu i kažu šta predlažu, nego na referendumu, jer, ocenjuje, ne može se prepustiti narodu čitava odluka, i kao primer pomenuo Bregzit.
- Lideri možda uspeju, a možda i propadnu, ali mislim da treba da podržimo njihov pokušaj da probaju da reše taj problem i njihovu spremnost da pokušaju… Poenta je sledeća, ako je situacija drugačija nego 1995. ili 2007. mi treba da se prilagodimo i tačka - rekao je Stefanini.
Kako kaže, odluka mora biti u rukama naroda regiona.
- Ako jednom u istoriji, lokalne vlasti, vlade i lideri preuzmu odgovornost na sebe, pregovaraju, dogovore se i pronađu mirno rešenje za problem, ko smo mi, međunarodna zajednica, EU, UN, NATO, ko god da kažemo, vi to ne možete da uradite - rekao je Stefanini.
