Heroina spremna za proslavu
Radni dan, veoma hladno vreme i sprečenost predstavnika Ambasade Srbije umanjili su najavljeni svečani čin "krštenja naše junak-lokomotive na tlu Francuske", ali su joj, ipak, na poklon, došli oni koji su i najzaslužniji za ovakvu vrstu učešća Srbije na predstojećoj ceremoniji, proslave 100 godina od završetka Velikog rata (11. novembar).
- Ponosan sam i prezadovoljan što vidim da se moj mučni put završio uspešno. Ni sam ne znam koliko sam pisama napisao, sa koliko ljudi kontaktirao, godinu dana niko da me čuje, dok značaj ovog poduhvata nije shvatila premijerka Ana Brnabić i upalila mi zeleno svetlo. Sada gledam lokomotivu, postavljenu ispred Palate invalida koju krasi impresivna kupola, a na ulazu u mauzolej Napoleona, sa jedne strane nalazi se stari tenk, sa druge strane je ovo naše srpsko blago. Tokom obeležavanja pobede u Prvom svetskom ratu ovu lokomotivu videće predsednici i zvaničnici mnogih država, na ovo mesto, koje simbolizuje vekovno prijateljstvo francuskog i srpskog naroda, doći će i predsednik Aleksandar Vučić - odeven u uniformu ondašnjeg vojnika - u dahu je izgovorio Petar - Pepi Petrović.
Uz Pepija je, za ovu akciju najzaslužniji, a snosio je i sve troškove, admiral Anri Lakaj, predsednik Mažinoa, najvećeg udruženja francuskih ratnika, sada ne skida pogled sa sveže obojene lokomotive. Na vreme je stigao i Patrik Moro, potpredsednik udruženja ratnih veterana "Tako de Lak", zadužen za kompletno montiranje lokomotive. Doveo je i dva vredna radnika: u postavljanju dimnjaka, klapne na vrhu, kojekakvim zašrafljivanjima, Eriku pomaže trinaestogodišnji Francuz Timotije.
Stana Bilbija, predsednica Svesrspke zajednice Francuske, zbog svoje srdačnosti prema svakome, delovala je kao domaćica ovog malog skupa. Veran Srbima je i Mišel Filip, ceremonijal-majstor ispod Trijumfalne kapije, spomenika Neznanom junaku. Uvek nasmejani zvanični grčki zastavničar Antonio Gocilis ne može bez nas, s nama se i srodio, pa lokomotivu doživljava kao svoju. Iz udaljenog Miroa došao je potpredsednik Saveza Srba Francuske Romeo Milošević.
Eto, tako je naša lokomotiva pod imenom "Kostolac-Pešo Burdon" i zvanično osetila francusko tlo pod tračnicom i točkovima, istina, neće se kretati, ali će, verovatno, fućkati. Od sada, pa naredne cele godine, sve do povratka u Železnički muzej u Požegi, gde joj je memorijalno prebivalište.
Turistička atrakcija
Nije bilo presecanja trake, govora, ali jeste fotografisanja. Prolazili su turisti, svaki je zauzeo pozu ispred svog fotoaparata, a svaki je i pročitao pano sa opisom života ove neobične lokomotive, uz obavezni naslov "Prijateljstvo Francuza i Srba".
