Novo američko biološko oružje: Skakavci i insekti kao prenosioci virusa
Četiri ekipe naučnika iz SAD rade na stvaranju genetski modifikovanog virusa koji bi trebalo da promeni DNK biljaka. Strahuje se da je to novo oružje.
Naime, kako prenosi Sputnjik, evropski naučnici upozoravaju da bi upotreba insekata koji bi bili prenosioci modifikovanih virusa mogla ozbiljno da potkopa naučnu praksu i pravila koja su omogućavala da očuvamo svet od destruktivne upotrebe biološkog oružja već više od 60 godina.
Naučnici iz nemačkog Instituta "Maks Plank", kao i njihove francuske kolege sa Univerziteta "Monpelje" zajedno sa pravnicima Univerziteta "Frajburg", objavili su u časopisu "Sajens" veoma ozbiljan članak u kom se razmatraju različiti aspekti "revolucionarnog programa", na kojem rade agronomi i genetičari u SAD.
Radi se o eksperimentima naučnika u SAD koji bi trebalo da dovedu do toga da insekti budu prenosioci, odnosno transporteri genetski modifikovanih virusa do željenog mesta. Kada stignu do polja ili voćnjaka, insekti bi trebalo da poseju donesene viruse. Te eksperimente finansira agencija Ministarstva odbrane SAD odgovorna za razvoj novih tehnologija za vojsku Sjedinjenih Američkih Država - DARPA.
Pročitajte još:
* Američka baza u Poljskoj usmerena protiv Rusije
* Vašington preti Iranu: Čeka vas pakao ako naškodite Americi
Podsežanja radi, ta agencija je učestvovala u razvoju tehnologija koje su promenile svet, uključujući računarske mreže iz koje je nastao internet, osnove Globalnog pozicionog sistema (GPS), razvoj veštačke inteligencije i druge.
Iako su Amerikanci kao cilj tih novih eksperimenata naveli "potragu za mogućnostima povećanja otpornosti različitih kultura u slučaju suše, bolesti ili preterane upotrebe herbicida", evropski naučnici koji potpisuju članak objavljen u listu "Sajens" pribojavaju se da je stvarni zadatak naučnika da stvore moćno biološko oružje.
Bivši član Komisije UN za biološko i hemijsko oružje i vojni ekspert Igor Nikulin za Sputnjik objašnjava da u ove i slične projekte Pentagon ulaže milione ako ne i milijarde dolara.
- Najrazvijenije laboratorije i dalje imaju SAD i Velika Britanija. U oblasti biotehnologija i genetskom inženjeringu, kao najsavremenijim naukama, ove dve države su daleko ispred ostalih. A postoje naznake da je još pre 30 godina tadašnji šef CIA Vilijam Kejsi naložio da se radi na izdvajanju određenih sojeva virusa u ove i slične svrhe - objašnjava ruski ekspert.
Doktor bioloških nauka i zamenik naučnog direktora Instituta biologije razvoja u okviru Ruske akademije nauka, Aleksej Kulikov za Sputnjik objašnjava kako je moguće koristiti modifikovane viruse.
- U prirodi se virusi nalaze svuda gde mogu naći domaćina, prema kojem se oni sami prirodno modifikuju, odnosno mutiraju. Iako su virusi ’usko specijalizovani‘, njih mogu prenositi različiti nosioci — znamo da u prirodi postoje infekcije koje prelaze sa životinja na ljude, upravo zato što se virusi lako prilagođavaju. Virusi funkcionišu tako što se ugrađuju u genom domaćina i mogu da utiču na njega. Kada se virus odomaći, on počinje da vrši njemu svojstvene funkcije. Naučnici u ovom slučaju žele da koriste datu osobinu virusa kako bi izmenili određena svojstva domaćina u kojem bi se on nastanio. Dakle, ideja je da ove modifikovane viruse ugrade u genom biljke da bi preneli, to jest promenili neki važan gen biljke domaćina - ističe Kulikov.
Međutim, grupa evropskih naučnika, autori teksta u stručnom časopisu "Sajens", ukazuje da istraživanja u ovoj oblasti mogu dovesti do dalekosežnih ali potencijalno veoma opasnih bioloških, ekonomskih i društvenih posledica. Naučnici sumnjaju da projekat nije u stanju da donese realne koristi poljoprivredi.
Aleksej Kulikov ističe u kojem slučaju se ova istraživanja mogu smatrati opasnim po čovečanstvo:
- Ako se pretpostavlja da virus koji se razmnožava u biljci ima nešto opasno za čoveka i ako se to posmatra kao genetsko oružje, onda ne mogu da zamislim koliko bi sofisticirana trebalo da bude ova konstrukcija kako bi virus funkcionisao i u ćelijama biljke i u ćelijama insekta i pri tome bio štetan po čoveka. Ako se ovi eksperimente sprovode zarad borbe protiv korova, to je onda opasno, ako ništa drugo zbog toga što je korov sastavni deo ekosistema i biocenoze. Ako se veštački pusti virusna infekcija na određenu teritoriju, posledice mogu biti veoma štetne. I uopšte, igre sa modifikovanim virusima su veoma opasne zbog sveukupnog efekta na prirodu.
Zasad je, kažu poznavaoci prilika, deo plana realizovan u američkim staklenim baštama na eksperimentalnim kulturama kukuruza i paradajza. Poznato je i da kao "prevoznike" modifikovanih virusa američki naučnici koriste skakavce i biljne vaši, a rade na tome da još neke vrste štetnih insekata "osposobe" za novu dužnost.
Interesantnim se smatra i izbor kulture na kojoj se vrše eksperimenti - kukuruz, jer milioni ljudi širom sveta od Latinske Amerike do Afrike zavise upravo od prinosa ove žitarice. Autori članka objavljenog u naučnom časopisu "Sajens" navode da je američka vojska otvoreno odbacila eksperimente na duvanu i nani, jer ove biljke nemaju potencijal da ugroze bilo čiju nacionalnu odnosno prehrambenu bezbednost.
