Ukrajinska baza usred plićaka: Šta se sprema u Azovskom moru?
Stvaranje nove ukrajinske pomorske baze u Azovskom moru ponovo je postalo centralna tema u Kijevu, pogotovu nakon što su u te vode prebačeni ukrajinski oklopni čamci, kao i dva pomoćna broda. Međutim, postavlja se pitanje da li bi takav potez Ukrajine uopšte mogao da promeni odnos snaga u tom regionu.
Ukrajina namerava da uz podršku Amerike u Azovskom moru formira pomorsku vojnu bazu, i to sa ciljem da pruži odgovor Rusiji. Prema planu, Kijev namerava da iskoristi već postojeću infrastrukturu trgovačkih luka, na koju bi nadogradio dodatne dokove za mornaricu.
Analitičari su saglasni da je stvaranje nove baze u tim vodama malo verovatno, pre svega ako se uzme u obzir da je Azovsko more najpliće na svetu, budući da prosečna dubina iznosi oko sedam metara. Treba imati u vidu da vojni brodovi imaju gaz od oko devet metara u proseku.
Upravo se zato i oglasilo ukrajinsko Ministarstvo za infrastrukturu, koje je i pokrenulo inicijativu za produbljivanje morskog dna u području Marijupoljske i Bedjanske luke, usled čega su u te luke i prebačeni ledolomac "Kapetan Belousov" i bager "Meotida".
Iako je prvenstveno ova ideja inicirana zbog strateškog značaja regiona, objašnjenje koje je stiglo iz resora bilo je sasvim drugačije – kopanje dna potrebno je radi povećanja plovidbenih mogućnosti, pre svega zbog zabrinutosti Kijeva da bi izgradnja Krimskog mosta nad Kerčkim prolazom, koji Azovsko more spaja sa Crnim, mogla da nanese neizmernu ekonomsku štetu Ukrajini.
Prema rečima politikologa Denisa Baturina, Kijevu će biti izuzetno teško da sprovede tu inicijativu u delo jer nema dovoljno sredstava za takav poduhvat. Stoga, ako se uzme u obzir strateški aspekt, Rusija je svakako u prednosti – stvorena je moćna grupa pogranične vojske, obalska straža, flota sastavljena od brodova različite namene, a raspoređeni su i različiti rodovi vojske na Tamanskom poluostrvu.
Sa druge strane, prema mišljenju politikologa Aleksandra Dudčaka, ako uopšte i dođe do oružanog konflikta u tom regionu između Kijeva i Moskve, ta ukrajinska flota mogla bi biti potopljena za svega nekoliko minuta.
- Upravo iz tog razloga ovde reč uopšte nije o nekakvom vojnom odgovoru, već o tome da Amerika podgreva situaciju i radi na tome da dođe do sledeće provokacije kako bi pokazala da je ukrajinska vojska, odnosno flota, slaba i da Vašington tu mora da se umeša kako bi pomogao Ukrajini - tvrdi on.
Sve ovo što se sad dešava u Azovskom moru, tvrdi Dudčak, posebno nakon prolaza dva ukrajinska broda ispod Krimskog mosta, ukrajinski predsednik Petro Porošenko predstavlja kao nekakvu neverovatnu pobedu i hrabrost ukrajinskih mornara, iako je reč isključivo o propagandi koja ne vodi ka stabilizaciji i poboljšanju odnosa Kijeva i Moskve.
Uporedo, Ukrajina je pokrenula i pitanje revizije, odnosno raskidanja Sporazuma o Azovskom moru sa Rusijom, koji predviđa da u te vode mogu da uplove brodovi isključivo uz saglasnost obe strane – jer ako ne postoji saglasnost Ukrajine i Rusije, onda u te vode ne mogu dolaziti nikakvi strani brodovi.
S tim u vezi se oglasio i predstavnik ruskog spoljnopolitičkog resora zadužen za region, Andrej Rudenko, koji je rekao da bi raskidanje tog sporazuma moglo da izazove određene posledice kako po Kijev, tako i po Moskvu, iako nije precizirao o kakvim posledicama je reč.
Samo Azovsko more je inače bilo stecište brojnih bitaka pre svega između Rusije i nekadašnjeg Osmanskog carstva, a potom i tokom Krimskog rata. Sa severa je okruženo Ukrajinom, a sa istoka, juga i zapada – Rusijom.
Posebnost ovih voda čini i to što se u njega uliva preko dvadeset reka, što utiče ne samo na salinitet već i na izgled dna i njegovu dubinu, pa i na floru oko njega i na faunu u njemu. Obilje planktona, recimo, ima za posledicu veliko bogatstvo ribom.
Dno je glatko i ravno, i tek se blago produbljuje kako se ide ka sredini mora. Prosečna dubina je sedam metara, a ogromni delovi ovog mora, u zalivima, limanima, lagunama i na prirodnim nasipima imaju prosečnu dubinu od jednog metra. Neke lagune čak imaju dubinu i od pola metra.
