Istorijsko rukovanje gasi najveće žarište sveta, ukoliko Amerika nema drugi plan
Dogovor predsednika Rusije Vladimira Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da se duž linije razdvajanja u sirijskoj provinciji Idlibu između snaga naoružane opozicije i sirijske vojske formira demilitarizovana zona, konačno je, posle meseci tenzija, doneo olakšanje.
Dvojica državnika su ocenila da je izuzetno važno da se situacija u Idlibu rešava u duhu astanskog procesa, uz konsultacije s Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim akterima.
Istoričar Nemanja Starović kaže da nas dogovor u Sočiju uvodi u nešto što bi se moglo nazvati početkom kraja građanskog rata u Siriji koji traje više od sedam godina. Tim dogovorom sprečavaju se svi negativni scenariji koji su bili razrađivani proteklih nedelja. Pre svega zveckanje oružja koje smo slušali sa Zapada, posebno iz SAD, kaže Starović.
- Mesecima se upravo na liniji razdvajanja sirijske armije i snaga pobunjenika nalaze kontrolne tačke turske armije. Bilo kakva vojna akcija nosi rizik od ozbiljne eskalacije između vlasti u Damasku i Turske. Ona je ovim dogovorom zapravo uspela da partnere sa kojima razgovara kroz format u Astani, Rusiju i Iran, privoli na koncepciju koju zagovara već mesecima, da Turska doprinese mirnoj diferencijaciji unutar redova opozicije i razdvajanju tzv. umerene opozicije od ekstremnih džihadista Nusra fronta - kaže Starović.
Pročitajte još:
* "Idlib je zreo za napad, Idlib će pasti"
Ovaj odličan poznavalac prilika na Bliskom istoku dodaje da se i režimu Bašara el Asada žuri, jer sukobi u Siriji previše dugo traju, te da smo zato ovih dana i slušali najave njihove vojne akcije.
- Turska s druge strane smatra da je za mirno rešenje potrebno vreme i ovim dogovorom je preuzela na sebe veliku odgovornost da do polovine oktobra sprovede proces diferencijacije i da na bilo koji način eliminiše pripadnike Nusra fronta - kaže Starović.
Profesor međunarodnih odnosa na Bliskoistočnom univerzitetu u Ankari Husein Bagči ocenjuje da će nova demilitarizovana zona na duži rok verovatno postati koridor kojim će ekstremističke grupe napuštati Idlib. Ne mislim samo na ljudstvo, olakšanje leži i u činjenici da će ekstremisti sa sobom odneti i oružje, kaže on.
- Kao što je i rekao ruski predsednik, posle 15. oktobra ovaj deo Sirije bi trebalo da bude do kraja očišćen od većeg dela radikalnih islamističkih grupa. Mislim da je sastanak Putina i Erdogana još jednom ukazao na to da će Rusija i Turska i ubuduće nastaviti da zajedno rade i na smirivanju situacije u Siriji, ali i na promeni političkih prilika u čitavom regionu Bliskog istoka - kaže profesor Bagči.
Iako su dogovor ruskog i turskog predsednika odmah pozdravili i bezbednosni krugovi u Sjedinjenim Državama, Nemanju Starovića pitali smo da li bi ipak moglo doći do obrta u Idlibu i eskalacije sukoba, jer će situaciju na terenu, s obzirom na broj militanata, biti jako teško kontrolisati. Format iz Astane ipak ima najveći uticaj na situaciju na terenu, pa samim tim u najvećoj meri odlučuje i o političkom rešenju krize, kaže Starović.
- Verujem da ukoliko se odredbe ovog sporazuma budu sprovele na terenu, a za to je svakako najodgovornija Turska, ne postoji veliki potencijal da dođe do nekog negativnog preokreta. Ali rokovi su relativno kratki, videćemo do polovine oktobra u kojoj meri i na koji način će odredbe ovog sporazuma biti sprovedene - kaže Nemanja Starović.
Direktor Centra vojno-političkih studija na Moskovskom državnom univerzitetu za međunarodne odnose Aleksej Podberjoskin upozorava da nema stoprocentnih garancija da će vojne akcije prestati nakon postizanja sporazuma. Za to postoji čitav niz razloga, a glavni je to što SAD nemaju interes da se borbe prekinu, kaže on.
- Iako oni zvanično izjavljuju obrnuto, kako navodno čine sve da očuvaju mir i pozdravljaju sporazum, Vašingtonu je strateški potrebno da se konflikt nastavi i da oružane grupe koje oni finansiraju i opremaju kako u Siriji, tako i van granica te zemlje, nastave da vršljaju po Bliskom istoku i izazivaju sukobe. Drugim rečima, iz regiona Idliba, oružane trupe se takoreći izvoze u Irak, Avganistan, Libiju i u druge države. Zato SAD ne žele da situacija u Idlibu zaista bude regulisana - kaže Podberjoskin.
Komentarišući sporazum o stvaranju demilitarizovane zone u provinciji Idlib, sirijske vlasti su saopštile da nameravaju da oslobode od militanata čitavu teritoriju zemlje "ili silom ili zaključivanjem primirja".
Oglasila se i Turska, šef diplomatije Mevlut Čavušoglu zatražio je slanje dodatnih turskih snaga u Idlib. On je dodao da će dogovorom iz Sočija "granice Idliba biti zaštićene, status nepromenjen i svi će ostati gde jesu".
