"Istok 2018": Ruski savez sa Kinom protiv dominacije SAD?
Rusija je održala najveći ikad set ratnih igara u Sibiru. Na vežbi "Istok 2018", koja je takođe uključivala učešće kineske i mongolske vojske, učestvovalo je više od 300.000 ruskih vojnika i više od 1.000 aviona, kao i brojni tenkovi i brodovi. Peking je poslao više od 3.000 vojnika, kao i avione i druga vozila, čineći ovo najvećom zajedničkom vežbom sa Rusijom u poslednjih nekoliko godina, piše Al Džazira.
Vežba je održana u vreme pojačanih tenzija između Rusije i SAD - uzrokovanih navodnim mešanjem Moskve u američke izbore i zbog rasprava u vezi ruske aktivnosti u Siriji i Ukrajini. Tenzije takođe rastu između SAD i Kine, gde se trgovinski konflikt Trampove administracije intenzivira, a Vašington je javno etiketirao Kinu kao "strateškog suparnika" u svojim najnovijim strategijama nacionalne bezbednosti.
"Istok 2018" je još jedan marker za analitičare za promovisanje ideje da su Kina i Rusija postali kvazi-saveznici, sa zajedničkim interesima u suprotstavljanju američkoj hegemoniji i dominaciji Zapada u međunarodnim institucijama. Ima istine u ideji da se interesi Pekinga i Moskve sve više usklađuju.
Rusko diplomatsko zahlađenje s Vašingtonom i mnogim od svojih ključnih evropskih saveznika, u kombinaciji sa željom da se okoristi od brzog ekonomskog i vojnog rasta Kine, pojačalo je moskovsko prihvatanje Pekinga.
Pročitajte još:
*Rusi se ne šale: Sprema se odgovor na Drugu američku flotu
* "Istok 2018": Kakav signal su Rusija i Kina poslale svetu?
Kina je, u međuvremenu, gledala na Rusiju kao na snažnog partnera da bi nadoknadila pritisak SAD i mreže njegovih saveznika u Aziji, posebno sa Japanom - gde su odnosi napeti kao rezultat teritorijalne svađe u vezi ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru.
Ekonomska strana ovog odnosa takođe raste i očekuje se da će bilateralna trgovina premašiti 100 milijardi dolara ove godine, gde obe strane imaju za cilj da udvostruče tu cifru do kraja 2020.
Na vrhu ovog ekonomskog rasta je ogromni 400 milijardi dolara vredan sporazum o kupovini gasa koji su dve strane potpisale 2014, a koji je osiguran investicijom ruskog gasnog giganta Gazproma u vrednosti od 55 milijardi dolara.
Ali iako je sve veći broj primera strateškog približavanja Rusije i Kine, mora se biti oprezan da se to ne pomeša sa idejom da su ove dve države na pragu tradicionalnog saveza. Rusija brine da bi Kina mogla tražiti način da spreči - barem delimično - rusku dominaciju u regiji.
Rusija takođe ostaje zabrinuta zbog porasta kineskih investicija na Dalekom istoku, što nosi ekonomske koristi ali isto tako potencijalno nanosi štetu ruskom biznisu, kao i zbog porasta kineskog zanimanja za arktički region.
Ipak, ključni element ovde je odnos sa Vašingtonom. Nije slučajnost da trenutno spajanje kinesko-ruskih interesa ima veze s tim da su obe države u nepovoljnim odnosima sa SAD. Bilateralno približavanje Amerikanaca Moskvi i Pekingu, kao i njihovo prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu, biće ključni pokazatelj u rusko-kineskim odnosima, zaključuje Al Džazira.
