Mnogo laži u dva minuta
Dvojica osumnjičenih navodnih ruskih obaveštajaca vojne obaveštajne službe GRU, Aleksandar Petrov i Ruslan Baširov, pojavili su se na ruskoj televiziji RT kako bi u razgovoru s glavnom urednicom ponudili objašnjenje otkud oni u Salsberiju na dan trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije 4. marta ove godine
Ali, za samo dva i po minuta, koliko je razgovor trajao, njihovo vajkanje ne samo da nije odagnalo sumnje, već ih je i podgrejalo.
Uhvaćeni su u, blago rečeno, više nelogičnosti i protivrečnosti u očigledno loše insceniranoj ispovesti novinarki Margariti Simonjan koja se i nije naročito trudila da im oteža posao. Njihova teorija o 55 sati, koliko su proveli u Britaniji, jeste da su hteli da posete Stounhendž i katedralu Solsberija, ali da ih je snežni dan omeo da to učine 3. marta kad su prvi put stigli, te da su došli sutradan, na dan kad su otrovani Skripaljevi.
Međutim, njihove priče su nelogične. Prvo, snega nije bilo, drugo, priznali su da su "možda prošli pored kuće Skripalja" ali je problem u tome što je ta kuća u potpuno drugom smeru od železničke stanice u odnosu na katedralu i stari grad i udaljena tri i po kilometara.
Zatim, odbili su da urednici pokažu lične karte i bili vidno nervozni tokom razgovora. Nisu rekli ni odakle se znaju niti čime se bave. A i detalj o hotelskoj sobi u Londonu sa bračnim krevetom za dva muškarca je privukao pažnju, što su Petrov i Baširov objasnili "ekonomičnošću".
Iako su prvi put, kako sami kažu, bili u Britaniji i odseli u Londonu, njima na pamet nije palo da posete neki muzej ili bilo koju drugu londonsku turističku atrakciju, što je u najmanju ruku neobično.
Nisu ni ručali u bilo kom restoranu, odnosno, njihovo kretanje je jasno pokazivalo da su ljudi sa misijom koju su morali da izvedu brzo i što pre pobegnu iz Britanije.
Posebna priča je prtljag. Samo je Baširov imao mali ranac, dok Petrov uopšte nije nosio stvari. Čak ni minimalnu presvlaku. Zatim, rekli su da su u Salsberiju proveli samo pola sata i to na železničkoj stanici, shvativši da je vreme ružno, ali se na snimcima nadzornih kamera, za koje oni priznaju da su autentični, vidi da su proveli više od sata.
Na dan trovanja Skripalja, dvojac ruskih "turista", stiže u Salsberi u 11.45. Prva kamera ih je snimila tri minuta kasnije kada kreću u rezidencijalnu četvrt grada, a ne turističku zonu. Kamera ih snima potom u 11.58 kod Šelove pumpe na Vilton Roudu, odakle tri staze vode prema kući Skripalja na adresi Fišerton strit. Britanska policija nije dala te snimke dosad.
Lažna imena
Britanske obaveštajne službe utvrdile su da se radi o agentima ruske vojno-obaveštajne agencije GRU, koji su ušli u zemlju koristeći lažna imena Aleksandar Petrov i Ruslan Boširov, ali autentične pasoše.
Veruje se da su oko podneva izveli napad prskanjem nervnog agensa na kvaku ulaznih vrata. Kamera ih snima potom u 13.05 u centru grada. Potom ponovo u 13.50 kako ulaze u voz za London.
Sergej i Julija Skripalj su prvi put uhvaćeni kamerama u 13.40 u centru grada, potom odlaze u Bišop Mil pab u 14.20, a onda u restoran Zizi u 15.35. Kamera ih snima na ulici u 15.47, da bi za pola sata bili nađeni na klupi u parku u polusvesnom stanju. Veruje se da je napad bio izveden između podneva i 13 sati.
Putin je hteo da se zna
Britanska istraga za sobom povlači više pitanja: zašto su Skripaljevi preživeli i zašto su Rusi upotrebili sredstvo za atentat koje se moglo lako povezati s njima. Kako piše Tim Lister za Si-En-En, postavlja se pitanje: Jesu li agenti GRU bili nesposobni ili ih nije bilo briga hoće li biti otkriveni? Je li Rusija htela da svet zna za ovaj atentat, da pošalje poruku - da, mi smo to učinili? U jedno su svi sigurni - za ovakvu operaciju je morala da stigne saglasnost, odnosno naređenje pravo iz Kremlja.
GRU voli rizike
Glavni obaveštajni direktorat ili GRU, kako je poznatiji, zapravo je promenio svoje ime u Glavni direktorat još 2010. Analitičar Mark Galeoti iz Instituta za međunarodne odnose u Pragu, koji prati ruske tajne službe dugi niz godina, smatra da GRU nije kao druge ruske tajne službe. GRU je "instrument za ratovanje koji je orijentisan na izvršavanje misija", agresivan i sklon rizicima. Radi se o glavnom izvođaču ruskih "aktivnih mera" ili "hibridnog ratovanja", koje je načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov u svom eseju iz 2013. opisao kao "političke, ekonomske, informacijske, humanitarne i druge nevojne mere". Optužuju ih za sajber ratovanje i mešanje u američke izbore, kampanje širenja lažnih vesti, ali i za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016, te Makedoniji godinu kasnije, a kako bi sprečili te zemlje da postanu članice NATO. Naravno, njihovi agenti su posvuda i u ukrajinskoj krizi.
