Humanitarci traže zabranu kasetnih bombi
Aktivisti brojnih humanitarnih organizacija pozvali su danas velike sile da se pridruže globalnoj zabrani upotrebe kasetnih bombi, koja stupa na snagu 1. avgusta.
"Kasetne bombe su relikti Hladnog rata. To je legalno oružje, ali bi moralo da bude eliminisano", izjavio je Piter Herbi, stručnjak za oružje Međunarodnog komiteta crvenog krsta na konferenciji za novinare u Ženevi, prenela je agencija Rojters.
U svetu raste podrška Međunarodnoj konvenciji o zabrani upotrebe kasetnih bombi usvojenoj maja 2008. godine, koju je ratifikovalo 37 država, među njima i Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Japan, koje imaju "značajne" zalihe.
Ali, Sjedinjene Američke Države, koje su ujedno i najveći proizvođač tog oružja na svetu sa najvećim zalihama od oko 800 miliona komada, izbegavaju da ratifikuju dokument mada iz Vašingtona navode da će ga zabraniti od 2018. godine, navodi britanska agencija.
Kina i Rusija su, takođe "uzdržane" i ne uklanjaju svoje zalihe kasetnih bombi.
"Pozivamo države, koje do sada nisu potpisale konvenciju da, bez odlaganja potpišu i priključe se ostalim zemljama", apelovao je Tomas Neš koordinator Koalicije protiv kasetnog oružja u koju se uključilo 350 različitih humanitarnih organizacija.
Rojters ističe da je većina zemalja odustala od tog oružja kojim je ubijano mnogo civila i da je ukupno 107 zemalja potpisalo dokument kojim se zabranjuje njegova upotreba, proizvodnja, skladištenje i transfer uz utvrđivanje konačnog roka za čišćenje i uništavanje zaliha kasetnih bombi.
Kasetne bombe je koristio Izrael protiv ekstremista Hezbolaha u južnom Libanu 2006. godine, a prema zvaničnom britanskom izveštaju one su korišćene i na Kosovu.
Britanci navode da su kasetnim bombama uništili "samo" 15 komada vojno-tehničke opreme.
Kasetne bombe su vrsta oružja koje se izbacuju iz aviona ili ih ispaljuje artiljerija, a sastoje se od fragmentacija bombe pakovane u veću bombu koja se oslobađa, rasipa i odvojeno eksplodira.
Danas, kasetne bombe imaju ograničeno vojno korišćenje i namenjene su za napad na tenkove na otvorenom bojnom polju.
Međutim, kasetne bombe, često, ne eksplodiraju odmah, već mogu da se aktiviraju godinama posle sukoba kada su upotrebljenje i tada ubijaju ili ranjavaju civile, poput slučajeva na Kosovu, u Laosu ili Libanu, upozorava Rojters.
