Francuska i Italija ukrštaju koplja u Libiji: Ulog - 48 milijardi barela nafte
Libija je tačka u kojoj se sudaraju dve velike evropske države - Francuska i Italija - i to sve, naravno, zbog nafte. Italija trenutno kontroliše njen izvoz, dok Francuska očekuje da posle izbora u decembru njeni puleni dođu na vlast i ona zagospodari libijskim energentima, piše Sputnjik.
I Pariz i Rim smatraju da imaju puno pravo da se mešaju u unutrašnje stvari Libije: nekad je bila italijanska kolonija, dok je Francuska dala možda i najveći doprinos u obaranju režima Moamera el Gadafija.
Pošto i jednu i drugu interesuje nafta, a nje nikad dosta, zvuči logično što su se našle na suprotnim stranama u državi gde vlada dvovlašće: Pariz podržava vladu čije sedište je u Tobruku i koja sarađuje sa libijskom nacionalnom armijom generala Halifa Haftara, dok Rim drži stranu vlade nacionalnog jedinstva Faiza Saradža, sa sedištem u prestonici zemlje - Tripoliju, koja je formirana uz podršku UN.
Kako za Sputnjik navodi ruski ekspert Kiril Semjonov, predstojeći izbori koji će, kako se očekuje, biti održani u decembru ove godine, mogu samo još više da zaoštre suparništvo između dve države: svi žele kontrolu nad 48 milijardi barela nafte, kolike su zalihe ove severnoafričke države.
- Glavni resurs Libije trenutno kontroliše Nacionalna naftna korporacija u Tripoliju, koja jedino ima pravo izvoza "crnog zlata" u inostranstvo i nalazi se pod budnim okom Italijana. Međutim, u Bengaziju postoji još jedna korporacija koju kontroliše vlada u Tobruku, odnosno general Haftar, kao i većinu naftnih polja - objašnjava Semjonov.
- U ovom sporu Italija je zasad ispred Francuske, jer se bez nje energenti ne mogu izvoziti u inostranstvo. Francuska pokušava da legalizuje Haftara, Libijsku nacionalnu armiju, na novim izborima, kako bi na kraju dobila poluge uticaja na izvoz i raspodelu libijskih energenata u svoju korist - dodaje ovaj stručnjak.
Koliko su Parizu važni predstojeći izbori pokazuje izjava ministra inostranih poslova Žan-Iv le Drijana da će Francuska za njihovo održavanje izdvojiti 100 miliona dolara.
Međutim, koliko Pariz želi izbore, toliko ih Rim izbegava. Semjonov smatra da bi izbori u Libiji mogli da uzdrmaju pozicije Italije, pošto je jedan od mogućih scenarija - legalizacija Libijske narodne armije i Haftara i očuvanje Saradža.
. Problem Libije je raspodela prihoda od nafte, što je važnije od ideologija i bilo čega drugog - zaključio je Kiril Semjonov.
U međuvremenu, u prestonici Libije se od 26. avgusta vodi pravi građanski rat. Vlada u Tripoliju je objavila vanredno stanje. Kako pišu mediji, jedan od razloga eskalacije je borba naoružanih grupa za zone uticaja u prestonici.
General Halifa Haftar je ponudio pomoć "i iz vazduha i sa kopna i sa mora" kako bi se zaustavile ulične borbe koje su već odnele na desetine života, međutim, malo je verovatno da će Vlada u Tripoliju dozvoliti svom ljutom protivniku da uđe na njenu teritoriju.
U svakom slučaju, eskalacija sukoba bi mogla da utiče i na održavanje izbora. Glasanje u ovakvim uslovima može dovesti u pitanje njihov legitimitet i samim tim još više pogoršati situaciju.
