Čudesna dama Edipsosa
Komarci, vrućina, preslano more, ribe u plićaku, kazne za nepropisno parkiranje, šljunak na plaži, skupe ležaljke, stare šerpe u apartmanu, neispravan vodokotlić...
Dugačak je spisak primedbi Srba koji letuju u Grčkoj. Turistima je (ne)moguće ugoditi, reći će iskusni domaćini. Da svako pravilo ima svoj izuzetak, potvrđuje Snežana Sabo-Papazoglu.
Svi gosti sa Balkana, ali i iz drugih zemalja sveta, saglasni su u jednom: Sneža je najšarmantnija i najneodoljivija znamenitost banje Edipsos na Eviji.
Uz osmeh će saslušati sve jadikovke i pritužbe, dati koristan savet, utešiti. Jednostavno, naći će rešenje za sve probleme koji se mnogima u tim trenucima čine ogromni kao planina Dirfi, najviša na tom ostrvu.
Pošto je univerzalno pravilo da ljubav najkraću prečicu nađe preko stomaka, Snežana je osvojila srca putnika namernika jer u porodičnom restoranu porodice Papazoglu "Kapetan Kuk" mogu da probaju đakonije napravljene po autentičnim grčkim receptima. Čak ni dežurni kritičari na društvenim mrežama ne mogu da nađu bilo kakvu zamerku.
Ni hleb, ni kruh, već brot!
U Minhen često ide. Iz glavnog grada Bavarske nosi najlepše uspomene.
- Jedino neprijatno sećanje bilo je kada nas je jednog dana nastavnik u jugoslovenskoj dopunskoj školi pitao: "Da li se u vašoj kući kaže hleb ili kruh." Čim sam stigla kući, rekla sam to mami, a ona mi je istog časa odgovorila: "Kaži mu da mi kažemo brot (hleb, na nemačkom)." Roditelji su brata i mene vaspitavali u kosmopolitskom duhu i srećna sam što je tako. Imamo prijatelje svih nacija i vera i mislim da je to najveće blago.
Sagovornica "Vesti" je jugoslovensko dete u pravom smislu te reči. Otac Laci, Mađar iz Subotice, majka Nada, Srpkinja iz Slavonije. Snežana je rođena u Minhenu gde se školovala u dopunskoj školi na srpskohrvatskom jeziku, ali je prst sudbine odveo u Grčku, ispunivši joj san da živi pored mora.
- Bilo je to pre 26 godina. U Minhenu sam imala drugaricu Grkinju Đinu sa kojom sam bila veoma bliska. Ona me je stalno pozivala u goste. Odlučila sam da pođem u Atinu sa Đinom na proslavu rođendana njenog brata. Na toj fešti sam upoznala Ilijasa i ubrzo shvatila da naš susret nije slučajan. Zabavljali smo se dve godine na daljinu, na relaciji Atina-Minhen, da bismo svoju ljubav krunisali i pred matičarem. Đina nam je bila kuma. Na svadbi smo imali čak 240 gostiju. Imamo sina Dimitrisa, studenta. Krstile su ga Đina i Buba, supruga Borisa Bakića. Njih dvoje su prijatelji za sva vremena naše porodice.
Raspusti u otadžbini
- Pamtim letovanja kod bake, mamine mame, u selu kod Podravske Slatine, gde smo jurili preko livada i poljana, skidali sa vreža paradajz i krastavac u bašti i jeli ga neopranog, peli se na drveće i brali voće. Uživali smo i kod bake u Subotici, ali to je bio potpuno drugačiji "program". Strogo se poštovao bonton za vreme doručka, ručka, večere. Raspusti provedeni u otadžbini su zaista nezaboravna.
Veoma brzo se, kaže, navikla na život u Agiosu Nikolaosu na Eviji.
- Grci su sličnog temperamenta kao mi. Reaguju emotivno i iskreno. Imaju snažan kult porodice. Nije mi bilo teško da se uklopim, čak sam i veoma brzo naučila jezik. I, naravno, kao svaka dobra snaha, ovladala sam svim tajnama grčke kuhinje. Moja svekrva Hrisoula, sjajna kuvarica, nesebično me je podučila kako da pripremim domaće specijalitete. U restoranu radi i moj dever Arjiris.
Od Hadrijana do Merlin Monro
Banja Edipsos, ističe Snežana, ima 750 toplih izvora, koji tu postoje već pet hiljada godina. Ovde su po čašu uživanja i zdravlja dolazili i Vinston Čerčil, Greta Garbo, Marija Kalas, Aristotel Onazis, Omar Šarif, Merlin Monro... U "kupatilima" u Edipsosu brčkali su velikani kao što su Hadrijan, Marko Aurelije i Konstantin Veliki.
Legenda kaže da je Atina, mudra zaštitnica Grka, od svog brata Hefesta tražila da napravi lečilište gde bi se njen omiljeni štićenik, Herkul, odmorio, oporavio i osnažio nakon svakog od svojih legendarnih poduhvata. Po drugom predanju, boginja braka, žena i dece savetovala je Deukionu i Piri da se pod mesečinom zajedno kupaju u ovim izvorima kako bi imali mnogo zdrave, rumene dece. Tako se devet meseci kasnije rodio Helen - mitski praotac svih Helena.
Preko leta Snežana ima pune ruke posla, ali ako bi se pravila anketa među gostima, tvrde svi koji je poznaju i koji su letovali u Edipsosu, nikada je niko nije video bez razoružavajućeg osmeha na licu.
- Osmeh ništa ne košta, a mnogo vredi. Naravno, život ne može da bude bajka i nije svaki dan idealan. Dešavaju se sitni nesporazumi, ali ukoliko pokažete razumevanje i toleranciju, svi će biti zadovoljni. Sto ljudi, sto ćudi. Mnogo puta sam bila svedok da oni sa skromnim budžetom, koji su očigledno i te kako štedeli da bi sebi priuštili letovanje, od srca ostavljaju bakšiš. Sa druge strane, dešavalo se da imućni gosti ne žele da naruče vino u našoj taverni, već pitaju da li mogu da donesu svoju bocu. Nama je najvažnije da svi budu opušteni i da uživaju u svakom trenutku boravka na ovom čarobnom mestu. Edipsos je, bez patetike, pravi raj na zemlji. Ovde je sve posebno, i vazduh, i voda. Ljudi su srdačni, gostoljubivi. Ko jednom ovde zakorači, obavezno se vraća...
