Da li bi Trampov pad povukao ceo svet u sunovrat?
Koliko su spekulacije o opozivu američkog predsednika ocenjene kao neutemeljene, i to upravo od zapadnih analitičara najrazličitijih boja, reklo bi se da je isto toliko odgovor šefa Bele kuće na njih bio tipičan trampovski, piše Sputnjik.
Na stranu da li je izjava predsednikovog bivšeg advokata Majkla Koena da je u poslednjim danima predizborne kampanje za izbore 2016. godine platio dvema ženama da ne govore o navodnoj aferi sa Trampom svesno stigla tri meseca uoči glasanja za Kongres. Takođe i ocene da se Tramp u tom smislu i ne razlikuje od dobrog broja prethodnika u Beloj kući. Ali da li bi zaista opoziv američkog predsednika mogao da dovede do kraha tržišta?
- Iskreno govoreći, tržište je preživelo pad Ričarda Niksona, koga su oterali pre vremena sa mesta predsednika, pa nije svet baš nastradao - duhovito je primetio ekonomista Mahmud Bušatlija.
- Ukoliko dođe do opoziva, potresa će sigurno biti, jer svaki politički potez naročito tih velikih sila, kao što je Amerika, izaziva određene potrese, pre svega na finansijskom tržištu, na berzama - kaže za Sputnjik ovaj stručnjak za strana ulaganja, ali i dodaje: "Taman posla da bi tu krizu mogao da izazove sam opoziv Trampa. Ne može tu ništa tragično da se desi".
Ali Tramp, sudeći po oceni Bušatlije, može biti uzročnik problematičnih dešavanja na finansijskim tržištima. Jer, takoreći, u istom danu kada su krenule spekulacije o njegovom opozivu, došlo je do uvođenja dodatnih američkih tarifa na kinesku robu, ali i kontramera Kine.
Trampov trgovinski sukob sa Pekingom već preti posledicama po globalnu ekonomiju i njen rast.
Zato Bušatlija i kaže da je američko-kineski trgovinski sukob daleko ozbiljnija stvar nego eventualni Trampov opoziv. On, uostalom, dodaje da bez obzira ko je na vlasti i ko bi posle Trampa došao na vlast, Amerika bi nastavila sa protekcionističkom filozofijom. To je, kako kaže, njihov tradicionalni način odbrane od ostatka sveta.
Bušatlija smatra da je problem SAD što sada žive u jednom prividu boljitka, jer to ne može da poništi činjenicu da i dalje imaju vrlo lošu strukturu ekonomije.
- Već više od decenije, možda i 15 godina, SAD stvaraju najveći deo profita na sekundarnom finansijskom tržištu, gde nema nikakve proizvodnje nego samo trgovina novcem i papirima. I potresi na berzi preko koje se ti poslovi obavljaju normalno da mogu da imaju odjeka na na američku privredu - objasnio je Bušatlija.
On napominje da će naredna ekonomska kriza, o kojoj se sada vrlo ozbiljno priča, i u Americi biti daleko drastičnija jer ni ova prethodna iz 2008. godine, koja je i krenula iz SAD, nije rešena.
