Engleska kraljica se klanja "bisernom maču": Budi li se treća britanska imperija?
"Britanska imperija nikad nije prestala da postoji, samo se pedesetih godina transformisala iz teritorijalne u finansijsku, sa centrom u londonskom Sitiju. I dok mnogi nakon Bregzita predviđaju slabljenje britanske finansijske moći", ruski ekspert Vladimir Aleksandrov ocenjuje da bi to mogao biti smišljeni korak za njen dalji rast.
U samom srcu Londona nalazi se nezvanična prestonica finansijske imperije sveta - londonski Siti.
Ovo je grad-država koja ima Vladu (savet opštine) na čelu sa lordom i sopstvenu policiju. Čak i britanska kraljica mora da dobije specijalno odobrenje da poseti ovaj "britanski Vatikan" i umesto da se njoj klanjaju, ona prvo mora da se pokloni simbolu Sitija - bisernom maču (Pearl Sword).
Na ovoj kvadratnoj milji se nalaze sedišta najvećih transnacionalnih korporacija, pravnih i osiguravajućih kompanija, Engleske banke, investicionih i finansijskih fondova, Londonske berze, koja je najveća na svetu i preko koje prolazi više od 50 odsto međunarodne trgovine akcijama. U njemu radi milion ljudi, a opslužuje ga još jedan milion (advokati, računovođe, itd).
Međutim, to je samo deo britanske finansijske imperije, istina najveći.
Tu treba dodati i njene prekomorske teritorije, ostrva u različitim delovima sveta, koji su pretvoreni u ofšor zone i koje se predstavljaju kao nezavisne države - Bermudska, Kajmanska, Devičanska ostrva, Džerzi, Gernzi, itd. Preko Kajmanskih ostrva, koja pripadaju Velikoj Britaniji, prolazi približno isto novca kao kroz Frankfurt, a više nego kroz Tokio.
Kada se sve to sabere, ispada da 30 odsto međunarodnih depozita i investicija prolazi kroz britanske centre. Ako se tome dodaju i bivše kolonije, kao što je na primer Singapur, dobija se broj od čak 40 odsto. Ti neverovatni brojevi imaju svoju predistoriju. Još sredinom 19. veka u Velikoj Britaniji je bilo koncentrisano 50 odsto svetske industrijske proizvodnje.
Takav pokazatelj je bio moguć zahvaljujući ogromnim kolonijalnim teritorijama, odakle su dopremane sirovine.
Velika Britanija je sačuvala finansijske pozicije u svojim bivšim kolonijama i dominionima. Australija i Novi Zeland su i dalje formalno subjekti Velike Britanije. Oni imaju visoki stepen saradnje. Čak i iz bivših kolonija kao što su Indija, Južnoafrička Republika, Zimbabve, tamo gde su značajna rudna bogatstva, ona je izašla kao država, ali u ekonomskom smislu je ostala.
Poznat je primer Hongkonga koji je ogromni trgovački centar, gde je Britanija i dalje prisutna, a tu je i Singapur. Da li Bregzit može da uzdrma ovako jaku poziciju Velike Britanije u svetu finansija? Kako je onda London uopšte dozvolio održavanje referenduma?
- Referendum o Bregzitu nije bio spontana erupcija narodnih emocija. To je plan britanske elite koja je povezana sa tržištima van Evrope i koja je želela da se odvoji od Evrope, jer smatra da je ona zastarela, kamen o vratu, da se otvaraju perspektive u drugim regionima. Ona je imitirala referendum, za koji su se zalagale vrlo harizmatične ličnosti kao što su Boris Džonson i Najdžel Faradž, dok se konzervativna vrhuška pretvarala da je protiv. Na taj način, oni će preorijentisati ekonomiju, ali bez raskida sa Evropom i gubitka svojih pozicija na Starom kontinentu. Zbog toga oni sad pokušavaju da se dogovore o najmanje bolnim putevima izlaska - smatra ruski ekspert.
Marija Dolgova, sa ruskog Ekonomskog univerziteta "Plehanov", kaže da je Velika Britanija, kada se pridružila EU, sačuvala maksimalnu ekonomsku i političku nezavisnost, kao i da sada neće potpuno izaći iz EU. Ona želi da sačuva izvesnu samostalnost, koju je pokazala kada se nije pridružila evrozoni.
Dolgova ruši i mit o krizi u Britaniji zbog Bregzita
- U decembru 2017. godine "Forbs" je objavio da je investiciona klima u Britaniji jedna od najboljih. Povećava se investicioni indeks, kao i indeks proizvodne aktivnosti. Na današnji dan, pokazatelji britanske ekonomije su samo nešto malo lošiji od prognoziranih - objašnjava ona.
Prema mišljenju Aleksandrova, jedan od faktora koji je podstakao Britaniju na Bregzit, jeste taj što je London shvatio da je epicentar finansijskog dešavanja na istoku, u Kini, Japanu, jugoistočnoj Aziji. Podsetimo, ove godine su učestale posete visokih britanskih zvaničnika Kini.
U februaru je premijerka Tereza Mej bila u zvaničnoj poseti Pekingu i tada su zaključeni ugovori u vrednosti od devet milijardi dolara, dok je krajem jula šef britanske diplomatije Džeremi Hant posetio kinesku prestonicu, gde su mu kineske kolege predložile formiranje zone slobodne trgovine između dveju zemalja.
Kada se tome dodaju činjenica da je London već postao ofšor centar za trgovinu juanima i ponuda Asocijacije švajcarskih banaka o savezu Švajcarske, Londona, Hongkonga i Singapura za razmenu ideja i resursa, koordinaciju stavova o finansijskoj regulativi u svetu i pristup tržištu EU, jasno je da za londonski Siti sigurno neće biti zime.