NATO avioni na 60 kilometara od Rusije, Moskva ih spremno "dočekuje"
U Litvaniji, na samo šezdesetak kilometara od granice sa Rusijom, gradi se prvi vojni avijacioni poligon po NATO standardima. Kao odgovor na to, Rusija bi mogla da razmesti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane u Kalinjingradskoj oblasti, kažu ruski eksperti, iako ruska Baltička flota u svom sastavu već ima protivvazdušne sisteme S-400.
Kako je saopštila pres-služba litvanskog Ministarstva odbrane, poligon će biti izgrađen uskoro u litvanskom gradu Kazlu Ruda i to će biti prvi vojni avijacioni poligon u baltičkim zemljama.
Poligon će omogućiti zemljama zapadne Alijanse da sprovode vežbe vazdušnih napada na kopnene ciljeve, a takođe, tu će se obavljati i obuka vojnog kadra za Vojno-vazduhoplovne snage.
Izgradnja avijacionog poligona je počela prošle godine, a završetak radova predviđen je za jesen. Izgradnjom se bavi inžinjerijska jedinica Vojno-vazduhoplovnih snaga SAD "Red hors". Projekat finansira Inicijativa podrške Evropi (European Reassurance Initiative).
Takođe, navedeno je i da je Ministarstvo za saobraćaj i komunikacije Litvanije uspostavilo zonu zabrane leta za civilni vazdušni saobraćaj preko tog avijacionog poligona.
Na te poteze u Moskvi gledaju kao na provokaciju, a vojni eksperti kažu da će Rusija sada biti primorana da postavi sisteme protivvazdušne odbrane što je moguće bliže granici i direktno u Kalinjingradskoj oblasti, a takođe i još neke PVO sisteme morskog baziranja.
Ruski eksperti navode da će taj objekat imati ne samo vojni, već i ekonomski značaj.
- Glavne zemlje-članice NATO-a i baltičke zemlje, to jest zemlje drugog ili trećeg ešalona u Alijansi, veoma su zainteresovane za uzajamnu saradnju.
Pre svega, baltičke zemlje su zainteresovane da se na njihovoj teritoriji razmeštaju vojni objekti, jer je njihova ekonomija posle ulaska u EU veoma oslabila i ogroman broj industrijskih klastera je zatvoren, a budžet se mora nekako popuniti.
U svojim izjavama oni stalno daju do znanja da su spremni da budu rusofobi ’broj jedan‘ i na svaki način provociraju ’istočnog suseda‘, kako oni vole da nazivaju našu zemlju Rusiju. A ’prijatelji‘ iz Brisela i Vašingtona gledaju na baltičke zemlje kao na neku vrstu ’sanitarnog kordona‘. To jest, hipotetički posmatrano, u slučaju konflikta, oni će pokušati na prvom mestu da upotrebe snage koje su razmeštene na toj prvoj liniji - kaže za Sputnjik analitičar Nikita Danjuk.
Ruski eksperti kažu da Litvanija, razmeštanjem te baze, na kraju ne jača svoju odbranu i zaštitu, već naprotiv, sve više doprinosi tome da se prema toj zemlji okrenu rakete i druga sredstva protivvazdušne odbrane.
Danjuk smatra, da u slučaju stvarnog konflikta, baltičke zemlje ne bi imale nikakvu šansu protiv Rusije.
- Upravo bi se te zemlje, hipotetički gledano, suočile sa otporom koji može da pruži naša zemlja i jasno je da one nemaju baš mnogo šanse da sačuvaju status kvo u tom konfliktu. A zemlje koje definišu politiku Severoatlantske alijanse, u ovom slučaju pokušavaju tuđim rukama da stvore situaciju iz koje će oni u slučaju sukoba izaći ’suvi iz vode‘ - dodao je Danjuk.
Ruski stručnjaci takođe upozoravaju da podizanje novog vojnog poligona na tako maloj udaljenosti od ruskih granica krši Sporazum o običnim oružanim snagama u Evropi, potpisan 19. novembra 1990. godine u Parizu.
Taj sporazum je potpisalo 16 zemalja NATO-a i šest država Organizacije varšavskog bloka, a uspostavljao je ravnotežu konvencionalnih oružanih snaga država-članica, dva vojno-politička saveza i istovremeno je odredio ograničenja u trupama, tenkovima i drugim oklopnim vozilima, artiljerijskim oruđima, borbenim avionima i udarnim helikopterima duž linije kontakta između blokova, čime je sprečavao moguće iznenadne napade i velika ofanzivna dejstva u Evropi.
Sporazum je prilagođen 1999. godine i uzimao je obzir novu geopolitičku realnost, likvidaciju Varšavskog bloka, ali on nije stupio na snagu.
Ruski eksperti sada ocenjuju da stvaranje avijacionog poligona u Litvaniji taj sporazum "sahranjuje" definitivno i bespovratno.
Podsetimo, u baltičkom regionu poslednjih godina je došlo do gomilanja NATO trupa, zbog navodne ruske pretnje.
Moskva takve optužbe kategorički odbacuje, nazivajući ih neosnovanim i protivi se dejstvima koje preduzima NATO na ruskim granicama.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije rekao da će Rusija na približavanje vojne infrastrukture NATO-a ka granicama Rusije adekvatno i proporcionalno reagovati.
Prema njegovim rečima, ključ za osiguravanje bezbednosti i stabilnosti u Evropi podrazumeva širenje saradnje i povraćaj poverenja, a ne razmeštanje novih baza i vojne infrastrukture NATO-a na granicama Rusije.
