Poternica zbog filma o Kosovu!
Ruska kinematografija snima dva skupa filma povodom 20-godišnjice operacije Marš ruskih padobranaca koji su iz BiH stigli na prištinski aerodrom Slatina i zauzeli ga pred nosom NATO-a u junu 1999. godine.
Uloge u "Balkanskoj granici" igraju i Miloš Biković i Gojko Mitić, a film je delimično snimljen na Krimu, pa je ukrajinski sajt Mirotvorac objavio praktično poternice za njima s fotografijama i podacima, a zabrinjava što su sa te liste već ubijena najmanje dvojica ljudi.
Na tom sajtu, čiji su zvanični partneri ukrajinski MUP i Služba bezbednosti, objavljuju se lični podaci ljudi koje autori smatraju separatistima, teroristima, ratnim zločincima ili agentima Kremlja, ali i Ukrajinci koji su su kritikovali kijevski režim.
Novinar Oles Buzina i bivši poslanik Oleg Kalašnjikov glavom su platili što su se našli na toj listi pod nazivom "čistilište". Kalašnjikov je ubijen u stanu, a Buzina pred kućom nakon što je Mirotvorac objavio njihove lične podatke, uključujući adrese. Tvorac sajta i bivši državni funkcioner Georgij Tuka hvalio se da je "300 ljudi sa spiska uhapšeno ili uništeno".
Biković ranjen
Miloša Bikovića je tokom snimanja filma povredila čaura mitraljeza i raskrvarila mu arkadu. Glumac se potom šali na ruskom jeziku da "šaram (ožiljak) muškarcu donosi šarm".
Kao što su "Vesti" pisale, u bazi sajta su i Emir Kusturica, od prošle godine kada je održao koncert na Krimu, ali i šestorica Srba koji se u Siriji bore protiv Islamske države u sastavu ruske privatne vojne kompanije Vagner.
Mitiću sajt Mirotvorac na dušu stavlja "svesno narušavanje ukrajinske granice", a Bikoviću i nameru "proboja na Krim kojeg su zauzele okupatorske snage". Takođe i učešće u pokušaju legalizacije aneksije Krima i nezakonita delatnost na toj teritoriji, pa je postao ukrajinski državni neprijatelj u rangu proslavljenog snajperiste Armije Novorosije Dejana Berića.
Gojko Mitić proslavio se u istočnonemačkim vesternima i nije bilo sovjetskog dečaka koji u igri nije preuzeo ulogu Indijanca Čigančuka koju je tumačio srpski glumac u petnaestak filmova. Otuda zlokobno zvuči upozorenje na sajtu: "Čigančuk se našao u čistilištu. Neka mu je Manitu u pomoć!"
Da je sajt blisko povezan s kijevskim režimom ukazuje i činjenica da je osnovan na inicijativu Antona Geraščenka, tadašnjeg savetnika ministra policije. On je izjavljivao da sajt koriste MUP i Služba bezbednosti za prikupljanje informacija i pozivao građane da dostavljaju podatke o "teroristima".
Prošlog maja na sajtu su bili objavljeni čak i lični podaci novinara AFP, Al Džazire, Bi-Bi-Sija, Rojtersa i drugih. Usledio je međunarodni pritisak i sajt je zatvoren, ali samo na kratko vreme.
Danak ljubavi
I Emir Kusturica se angažovao u snimanju "Balkanske granice".
- Za mene je učešće u ovom velikom projektu deo moje ljubavi prema Rusiji i danak njenoj značajnoj ulozi u sudbini moje otadžbine. Mi smo braća i o tome govori ovaj film - rekao je Kusturica ruskim medijima.
Gorko iskustvo
Gojko Mitić, koji živi u Nemačkoj, ove godine proslavio je 78. rođendan u Moskvi, a prvi put je u ulozi Srbina.
- Igram mesnog šerifa (policajca) koji je ostao da štiti ljude kada je jugoslovenska armija bila prinuđena da se povuče s Kosova. To je stvarna drama naroda - rekao je Mitić.
Njegova majka živela je u Beogradu i posle jednog od bombardovanja od stresa je izgubila moć govora. A onda je stalo i srce. Na sahranu nije mogao da dođe zbog uništenih puteva i mostova. Tek šest meseci kasnije obišao je majčin grob.
Državni reket
Na spisku Mirotvorca su hiljade ljudi. Ruski izvori tvrde da je prvobitna namera osnivača bila da uvrste što više ljudi na sajt, a onda da im ucenom iznude novac da bi ih skinuli s liste. S obzirom na to da još niko nije izbrisan s liste može se naslutiti da se osnivači i njihovi "partneri" iz MUP-a i Službe bezbednosti nisu obogatili.
Srpska tuga u srcu
Premijera filma "Balkanska granica", koji će biti predstavljen publici u 20 zemalja, dogodiće se 14. februara naredne godine. Za produkciju je zadužena ruska filmska kompanija Apgrejd vižn. Budžet od tri miliona evra snosi uglavnom rusko Ministarstvo kulture, a očekivana zarada je sedam miliona. U finansiranje se uključilo i srpsko Ministarstvo kulture sa oko 210.000 evra, smatrajući film projektom od nacionalnog značaja.
Film je snimljen po knjizi "Balkanska granica" istoričara Mihaila Arkadjeviča Polikarpova. On je iz Gomelja u Belorusiji i učestvovao je u borbama u Bosni 1993-1994. u sastavu Ruskog dobrovoljačkog odreda Vojske RS. Polikarpov kaže da u sebi nosi srpsku tugu.
