Srpski oklop udara na Iran
Zagrmeli su motori i topovi u podmoskovskom poligonu Alabino. Srpski oklopnici u prvoj trci ovogodišnjeg Tenkovskog biatlona ostali iza Irana i apsolutnog favorita Rusije, ali su u ukupnom skoru sedmi među 22 zemlje učesnice i na dobrom putu da se plasiraju u polufinale.
Prema preliminarnim rezultatima, Srbija je bila druga, ali je nakon većanja sudija Iran preoteo tu poziciju. Međutim, različite posade voze tri trke čiji zbir predstavlja konačan rezultat.
Druge posade u našoj grupi nastupaju 31. jula, a treće 5. avgusta i očekuje se ogorčeni boj Srba i Iranaca za čast, slavu i drugo mesto. U polufinale će se plasirati 12 ekipa s najboljim rezultatom bez obzira u kojoj su grupi bile.
Najbolji rezultati:
Rusija 20,37 minuta
Iran 25,38 minuta
Srbija 25,53 minuta
Čim se digla prašina oko srpskog tenka videlo se da su naši oklopnici ustali na desnu gusenicu.
Odlično su gađali i brzo vozili, ali su zaostajali za Rusima koji su umalo oborili rekord s prosečnom brzinom od blizu 70 kilometara na sat.
Srpski tenk od 46 tona leteo je preko rampe, izranjao iz rova rasipajući oko sebe čitave vodopade i iz oblaka prašine pogađao mete topom, spregnutim i protivavionskim mitraljezom.
Vrlo dobro
Za brigu ostaje što su zalužine motora iza kupole bile podignute, kao da je bilo problema sa hlađenjem. Sve ekipe nastupaju u ruskim tenkovima T-72 B3 s drugačijim motorom, transmisijom, menjačem i nišanskom spravom, na koje se srpski tenkisti navikavaju tek od 19. jula.
Zamenik rukovodioca ekipe, major Rade Adamović, kaže da je zadovoljan rezultatom. Primetno je da je on pohvalio rezultate gađanja i vožnju, ali ne i savlađivanje prepreka.
- Sada slede detaljna analiza i pripreme za narednu trku. Nemamo puno vremena i moramo ga iskoristiti na najbolji način - rekao je major Adamović.
Sve četiri posade Vojske Srbije na ovogodišnjem biatlonu značajno su podmlađene. Samo su po jedan komandir i nišandžija učestvovali na prethodnim takmičenjima, ali su im stariji saborci prenosili iskustva tokom priprema.
Nevolja je što u Srbiji na poligonima nema svih prepreka koje postoje u Alabinu, pošto je JNA odgovarajući tenkodrom i automatsko tenkovsko strelište ostavila u nasleđe Republici Srpskoj, u Zalužanima i na Manjači kod Banjaluke.
Mnogo favorita
Srpski tenkisti su postigli ogroman uspeh 2015. godine kada su na Tenkovskom biatlonu osvojili treće mesto odmah iza velesila Rusije i Kine.
- Šansa i nada da ponovimo uspeh uvek postoje, ali je naš cilj sada polufinale. Moramo, pritom, to da uradimo tako da sačuvamo ljude i tehniku - staložen je major Adamović.
I u pravu je, jer se dešavalo da tenkistima na biatlonu u želji i žaru zatvarač topa polomi ruku, a bilo je i drugih povreda.
Da Adamović ipak jednim okom gleda i dalje od polufinala, kako priliči srpskom oficiru, ukazuje i njegova analiza da su osim Kineza i Rusa uvek dobri i drugi naslednici slavne sovjetske tenkovske škole: pre svih Kazahstanci i Belorusi... A kaže da ne treba zanemariti ni Indiju i Azerbejdžan. Pomaže Bog, junaci!
Preko "zmije" u minsko polje
Propozicije Tenkovskog biatlona se nisu menjale u odnosu na prošlu godinu. Ekipe treba da za što kraće vreme reše složene zadatke.
- Savlađivanje manevarskog zemljišta, takozvane zmije.
- Popuna obrtnog transportera granatama.
- Gađanje topom.
- Prelaz vodene prepreke, brda, zadimljenog prostora, protivtenkovskog rova i betonskih prepreka, mosta, minskog polja, kosog nagiba i vertikalnog zida od 90 centimetara.
- Gađanje spregnutim i protivavionskim mitraljezom.
U polufinalu i finalu voze se štafete, odnosno u trci učestvuju tri posade.
U izložbenom centru Dom prijateljstva na poligonu Alabino zemlje učesnice predstavile su se i kroz kulturu, istoriju i turizam.
Na srpskom štandu goste je dočekivao pripadnik Vojske Srbije u uniformi srpskog oficira iz Prvog svetskog rata. Upravo tog dana, 28. jula, obeležavala se 104. godišnjica od kako je Austro-ugarska objavila rat Srbiji, što se završilo njenim slomom i nestankom.
Štand je posetio srpski ambasador Slavenko Terić, ali su i brojni posetioci hrlili da se fotografišu sa srpskim vojnicima, razgovaraju sa njima o Srbiji i bratstvu, ali i da saznaju više o našoj zemlji i armiji.
Posebnu pažnju privukao je foto-kutak u kojem je postavljen pano za slikanje. Mnogi prolaznici zastali su da kroz otvor na panou promole glavu kako bi se za uspomenu fotografisali kao srpski vojnik.
