Ruski udar na Grčku
Rastuće tenzije između Moskve i Atine su po svemu sudeći daleko više od sitnih čarki. Reč je o jugoistočnom krilu NATO i u okviru toga bi trebalo posmatrati ono što se pre godinu i po zbilo u Crnoj Gori, a potom i u Grčkoj, odnosno Makedoniji u okolnostima sporazuma dve zemlje o imenu severnog grčkog suseda.
Prema zaključcima grčke vlade, jasno je da je Kremlj pokušao sve što je mogao u pokušaju da spreči dalje širenje NATO na Balkanu, istakao je u neobično oštrom napadu grčki šef diplomatije Nikos Kocijas.
- Rusija mora da shvati da ne može da ne poštuje nacionalne interese druge države samo zato što se oseća jačom - rekao je Kocijas.
Upitan da li je zabrinut zbog velikog zaoštravanja u odnosima dve države, a naročito posle odluke Atine da protera dvojicu i zabrani ulazak u zemlju još dvojici ruskih diplomata koji su zapravo ruski obaveštajci s diplomatskim imunitetom, Kocijas je insistirao da Grčka pre svega vodi računa o svojim nacionalnim interesima.
Proterivanje diplomata je usledilo posle zaključka grčke vlade, njene policije i tajnih službi, da je Rusija finansirala proteste i nemire tokom proleća i leta u Grčkoj, ali i u Makedoniji, sve u nameri da se spreči postizanje sporazuma o imenu Severna Makedonija. Ime kao ime u tom kontektstu za Rusiju nema nikakav značaj, ali kako je to bila poslednja prepreka da Makedonija, odnosno Severna Makedonija postane članica NATO i počne pregovore sa EU, ruski interes je jasan.
Pređena crvena linija
Rusija se razgnevila zbog razvoja događaja, tim pre što je vekovima smatrala da je Balkan nekakva njena zona uticaja.
- Moskva se silno upinje da zaustavi širenje NATO na jugu Evrope - rekao je Džejms Ker-Lindzi, stručnjak za Balkan pri Londonskoj školi za ekonomiju, ali je istakao da je Rusija prešla jednu crvenu liniju.
- Svi su očekivali da Rusija uradi sve što može da poremeti dogovor iz Prespe, ali su očekivali i da se ti napori ograniče na Makedoniju, ali da se Moskva neće usuditi da pokrene agresivnu operaciju u Grčkoj - dodaje on.
Uostalom, i crnogorsko Državno tužilaštvo je 2016. godine utvrdilo da je grupa srpskih državljana u saradnji s delom crnogorskih opozicionih političara pokušalo da posle oktobarskih izbora 2016. izazove haos u izbornoj noći, možda čak i nasilni prevrat.
Cilj je opet bio, tvrdi crnogorsko tužilaštvo, da se zaustavi ulazak Crne Gore u NATO. Pored niza uhapšenih i nekoliko priznanja, i ovde je Crna Gora identifikovala Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova kao ruske vojne obaveštajce koji su kooridinirali operaciju koja je završila neuspehom.
Provaljeni špijuni
Prema navodima grčkih medija, obaveštajci te zemlje su identifikovali i nekolicinu grčkih vojnih oficira unutar armije, ali i unutar Nacionalne obaveštajne službe koji su zavrbovani i potkupljeni od Kremlja. U tihoj akciji oni su pohapšeni i optuženi za primanje mita, prenose grčki mediji.
Kad je reč o Grčkoj i Makedoniji, i tu je ruska operacija propala s obzirom na to da je Makedonija 11. jula dobila poziv za članstvo u Alijansi.
- Grčka mora da pošalje poruku i Istoku i Zapadu, i svim svojim prijateljima, ali i drugima, bez obzira na to ko narušava principe suvereniteta i poštovanja prema nama, da će preduzeti odgovarajuće mere. Prošlo je vreme kada smo žmurili u diplomatiji - rekao je Kocijas, smatrajući da je time stvar završena i podsećajući da je Grčka bila vrlo blaga prema Rusiji i nije proterivala diplomate zbog slučaja trovanja razmenjenog ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Engleskoj.
Sada je pređena granica strpljenja.
Duga ruka Kremlja
Prošle nedelje je makedonski premijer Zoran Zaev optužio biznismena rusko-grčkog porekla da je u ime i za račun Kremlja finansirao anti-NATO proteste tvrde političke i religijske struje, kao i nasilne demonstracije. On je, prema navodima vlade u Skoplju, platio nasilnicima 300.000 evra da do ove jeseni plati makedonskim desničarima (koji ne prihvataju drugo ime osim Republika Makedonija) da izazovu niz sukoba koji bi mogli da prerastu u nacionalističke nemire pre referenduma, a kako bi to izjašnjavanje propalo i time na poslednjoj stanici sprečeno da Severna Makedonija uđe u NATO.
Potcenjivanje
Kostas Duzinas, koji vodi Komitet za odbranu i bezbednost grčkog parlamenta, kaže da odnosi sa Rusijom moraju biti bolji, ali fer.
- Nećemo dozvoliti nikome da se meša u naše demokratske procese. Neće nas gurati ili zavaravati - rekao je Duzinas.
Ker Lindzi je istakao još jednu grešku Rusije:
- Izgleda da oni nisu shvatili koliko je ovaj sporazum (sa Makedonijom) važan Grčkoj.