Američke carine - pretnja svetskoj ekonomiji
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard smatra da bi američko uvođenje carina moglo da smanji svetski BDP za 0,5 odsto.
- Prema najgorem scenariju, smanjenje svetskog BDP-a će iznositi 0,5 odsto - izjavila je Lagardova na pres-konferenciji u okviru sastanka ministara finansija i šefova centralnih banaka Grupe dvadeset u Buenos Ajresu.
Dolazak Lagardove je dočekan protestima u Argentini. Protesti su počeli u petak i nastavljaju se danas pod parolom: "Ne MMF-u". Učesnici protestuju protiv politike Fonda prema toj zemlji.
U junu je MMF zvanično odobrio kredit Argentini u vrednosti od 50 milijardi dolara. Vlasti nameravaju da iskoriste prvu tranšu od 15 milijardi, dok ostalo nije potvrđeno. Mnogi ekonomisti se plaše da će planirana inflacija od 15 odsto na kraju godine biti probijena.
Krajem marta SAD su uvele uvozne carine na isporuke čelika i aluminijuma sa stopom od 25 i 10 odsto. Te mere se odnose i na Rusiju. Vašington je to obrazložio pitanjima nacionalne bezbednosti.
Mnogi američki trgovinski partneri su negativno reagovali na taj korak. Rusija je tu odluku nazvala nelegitimnom i obećala je da će izraditi sve moguće mehanizme za reagovanje.
Moskva je već krajem maja obavestila STO o mogućem uvođenju carina na američku robu u iznosu od 537,6 miliona dolara godišnje. U junu je ruski ministar finansija Maksim Oreškin izjavio da će ta zemlja uvesti carine na isporuke američke opreme za izgradnju puteva i niz drugih proizvoda, ali da među njima neće biti lekova.
