Euraktiv: Uzdrmane veze Grčke i Rusije, Turska vuče konce
Sistematski napori da se ugrozi dogovor o novom imenu Makedonije, u kombinaciji sa pojačanom saradnjom Ankare i Moskve, glavni su razlozi nedavne eskalacije napetosti između Grčke i Rusije, navode diplomatski izvori u analizi briselskog portala Euractiv.com.
Kako prenosi RSE, odnosi između Atine i Moskve su se pogoršali u poslednje vreme nakon odluke grčke vlade 11. jula da protera dvojicu ruskih diplomata i zabrani dolazak još dvojice.
Grčka vlada je rekla da poseduje dokaze da su oni pokušali da podriju nedavni dogovor između Grčke i Makedonije, koji bi Skoplju trebalo da otvoriti put ka ulasku u NATO.
Pročitajte još:
* Moskva: Problem Kosova biće rešen ako...
Atina navodi da je o tome informisala Rusiju već duže vreme.
Sa druge strane, Kremlj je saopštio da SAD stoje iza ovog poteza, koji je, prema rečima ruskog ambasadora u Atini, Andreja Moslova, "razočaravajući".
Novinska agencija TAŠ je 19. jula izvestila da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otkazati planirani sastanak u Atini u septembru, zbog napetosti izmedu dve zemlje.
- Mislim da u trenutnoj situaciji ova poseta gubi smisao, bar što se tice rokova o kojima smo razgovarali, to jest u septembru - rekao je on.
- Pitali su da posete Atinu i mi smo poslali poziv... Lavrov je dobrodošao u Atinu - izjavio je grcki izvor za Euraktiv.
Grčki amabasador u Moskvi je u petak pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije radi daljnjih objašnjenja po pitanju proterivanja dvojice diplomata, ali, kako se navodi, nisu najavljene nikakve kontramere.
I Skoplje i Atina su, navodi se, upozorili Evropsku uniju i SAD na rusku mobilizaciju u regionu uoči referenduma o imenu koji će se na jesen održati u Makedoniji.
Makedonski premijer Zoran Zaev nedavno je izjavio da je grčki biznismen koji ima bliske veze sa Moskvom platio građanima Skoplja da "vrše nasilje" uoči referenduma.
Pored toga, dodaje se, ministarka odbrane Radmila Šekenriska je 13. jula izjavila da njena zemlja neće dozvoliti Moskvi da ugrozi sporazum o imenu sa Grčkom.
- Bilo je sistematskih napora od strane ruskih krugova da podriju sporazum o imenu - izjavili su diplomatski izvori za Euraktiv dodajući da su takođe pokušali da pojačaju svoj uticaj u Grčkoj pravoslavnoj crkvi i kod jerusalimskog patrijarha.
Kako RSE navodi, novi odnos snaga u širem regionu je još jedan faktor koji je doprineo eskalaciji napetosti između Moskve i Atine.
Približavanje Turske i Rusije i njihove zajedničke akcije u sirijskom ratu su iznenadili Atinu.
Turska je tradicionalno bila glavni rival Grčke i samo je članstvo obe države u NATO-u sprečilo njihov ulazak u vojni sukob.
- Bliska saradnja u sirijskom ratu između Rusije i Turske je pojačala naše sumnje - izjavili su grčki izvori i dodali da je sledeće zabrinjavajuće pitanje za Atinu plan Turske da kupi ruski raketni odbrambeni sistem S-400 u okviru napora da pojača odbrambene sposobnosti u regionu.
RSE podseća da je agencija Rojters u aprilu izvestila da je americki državni sekretar Majk Pompeo naglasio turskom ministru spoljnih poslova Mevlutu Cavušogluu "ozbiljnost američke zabrinutosti ... u slučaju da oni (Turska) ostanu pri (dogovoru o raketnom sistemu)".
- Ovo vodi većem oprezu u NATO-u - kazali su izvori.
Međutim, iz ugla Atine, Turska takođe pojačava uticaj kod njenih severnih suseda.
Ankara uopšte nije neutralna po pitanju nedavnog dogovora o imenu.
Sa druge strane, Atina se nada da će sporazum o imenu na kraju okončati sve jači turski uticaj na Balkanu.
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas nedavno je u intervjuu za Euraktiv izjavio da Grčka neće "biti u okruženju kada reši svoje probleme" (sa severnim susedima).
Govoreći na skupu u Atini u četvrtak, Kocijas je rekao protivnicima sporazuma o imenu da stvarna opasnost nije u poštenom sporazumu sa malom državom kakva je Makedonija, već u njenom prepuštanju u ruke Turske, navodi se.
- Zar nismo u opasnosti (kada Turska) trenira vojsku svih naših severnih suseda i uspostavlja vojne baze na severu - upitao je Kocijas tada retorički.