Gvozdena zavesa za Balkan?
Ni države EU nisu načisto da li su postigle konkretan dogovor o migrantskim centrima, što možda objašnjava i zašto se zvaničnici balkanskih zemalja još ne oglašavaju koliko je za njih prihvatljiv sporazum evropskih lidera od 29. juna.
A nije da ih se ne tiče, s obzirom na to da bi na Balkanu, pre svega u Srbiji i BiH, mogli biti koncentrisani novi centri za nelegalne migrante.
Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović smatra da su članice EU rešene da po svaku cenu izmeste problem formiranjem centara za prihvat van svoje teritorije.
Prema njegovoj proceni, ovim poslednjim dogovorom ceo Balkan ostaje tampon zona i poslednja stanica na putu izbeglica ka EU, dok će Srbija za većinu tih očajnika postati poslednji svetionik nade u želji da se dokopaju Zapada.
On smatra da migranti neće odustati od toga, bez obzira na to da li će kao i do sada biti gurani natrag i odvraćani od ulaska u EU.
Balkanska ruta još postoji
- Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana ostaju tampon zona koja usporava migraciju balkanskom rutom od Turske do EU i može da ublaži i iznenadne prilive u slučaju novog talasa ljudi, nalik onom iz 2015. godine - analizira Đurović.
Lideri 28 članica EU su u petak, na samitu u Briselu, postigli dogovor o migracijama.
Tako je glasilo optimistično saopštenje bez navođenja konkretnih odluka, ali se ubrzo ispostavilo da je Italija, koja je pored Grčke najviše pogođena migracijom, zapretila da će blokirati dogovor ako evropski partneri ne preuzmu precizne obaveze u pogledu prijema migranata.
I Bosna zabranjena zemlja
Radoš Đurović konstatuje da se migranti sada znatno kraće zadržavaju u Srbiji i da se većina orijentiše ka BiH, ali da to ne znači da je Srbiju zaobišao talas migracija.
- Tamo idu pre svega zato što se suočavaju sa sve oštrijim tretmanom na mađarskoj i srpsko-hrvatskoj granici i redovnim ilegalnim deportacijama nazad. Samo je pitanje vremena kada će i Bosna, sama ili uz podršku drugih država poput Hrvatske, pokušati da zaustavi ulazak ljudi i pokušati da ih vrati u Srbiju - rekao je Đurović.
Vraćanje sa granice
Ni migrantska majka Angela Merkel nije mogla da odahne jer ju je kod kuće dočekala pretnja koalicionog partnera i lidera CSU Horsta Zehofera da će napustiti vladu ako kancelarka ne prihvati kontrole na granici i vraćanje nekih izbeglica s granice.
Posle dugih razgovora dogovoreno je da Zehofer ostaje u vladi, a da se na granici sa Austrijom grade "tranzitni centri", odakle bi se potražioci azila vraćali u zemlje gde su prethodno registrovani - ako te države uopšte prihvate taj model. Sve je sa puno "ako" i svaka zemlja , pogotovo one koje se nalaze na migrantskoj ruti, mora da bude spremna.
Radoš Đurović se pita šta će se desiti ukoliko ljudi ne budu mogli, osim Hrvatske i Mađarske, da prođu ni u Bosnu.
- Moramo da imamo sopstvenu politiku i strategiju prema ovom globalnom fenomenu. Jer, sudeći po porukama sa samita, za migraciju nema druge zajedničke politike osim njenog zaustavljanja van EU ili na samim njenim granicama - zaključuje Đurović.
Orban i Kurc ujedinjeni
Da su ugroženi i nacionalni interesi pojedinačnih država svesne su i Mađarska i Austrija, čiji lideri zastupaju tvrde stavove u EU po pitanju ilegalne migracije .
Viktor Orban i Sebastijan Kurc nisu spremni da njihove zemlje podmetnu leđa da bi politika otvorenih vrata za migrante Angele Merkel i dalje formalno bila na snazi, ali sa znatno manje ljudi koji bi bili u prilici da dođu do Nemačke.
Tako je Orban poručio da je spreman za bilateralni sporazum sa Nemačkom ako prethodno Berlin postigne dogovor sa Austrijom. Kurc, čija je država od 1. jula preuzela presedavanje EU, poručuje da "zaštita evropskih granica mora biti najviši prioritet".
