Balkanske države ojačavaju jedinstvo na poluostrvu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je nakon sastanka "balkanske četvorke" u Solunu da ove četiri zemlje – Srbija, Rumunija, Grčka i Bugarska – u uslovima kada Evropa ne deluje uvek jedinstveno, treba da deluju jedinstvenije i rešavaju probleme na poluostrvu.
Aleksandar Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, nakon sednice Visokog saveta za saradnju između – Republike Srbije, Republike Grčke, Republike Bugarske i Rumunije, ukazao da je zadovoljan susretom, iako je, kaže, kao pravi Srbin uvek narmšten i nešto mu uvek nedostaje.
- Za Srbiju je važno jer smo dobili podršku na evropskom putu od naših priajtelja, važno jer ćemo zajednički raditi na mnogim projektima. Razgovarali smo o putnoj komunikaciji, železničkim prugama, gasnim interkonekcijama - duže i ozbiljnije, odgovornije nego ikada - rekao je Vučić.
Dodao je da su Grčka i Bugarska predložile zajedničke takse i tarife, koje se tiču ranijih predloga Dunavske komisije.
- To može da donese ogromnu korist za sve zemlje, da možemo na jedinstven način sve da administriramo. Ovo će doneti ekonomsku korist stanovnicima naših zemalja - uveren je predsednik Srbije.
Konstatovao je da je putna povezanost Srbije i Rumunije veoma loša, zbog čega je na ovom sastanku razgovarano o auto-putu Pančevo–Vršac–Temišvar.
Takođe, kako je dodao, sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom razgovarao je o železničkoj pruzi Beograd–Skoplje–Solun.
Obavestio je prisutne da Srbija završava svoje puteve, da će završiti svoj deo auto-puta do Gradine, bugarske granice, kao i granice sa Makedonijom, sve što se decenijama nije radilo.
Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, zahvalio je – Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj što su spremne da čuju i saslušaju stav Srbije.
- Nikada se nisam mešao u suverena pitanja drugih zemalja, a tako ni oko imena vašeg severnog suseda. Ali, nema sumnje da je i u Srbiji, za svakog stanovnika naše zemlje koji vidi da su dve strane, koje su imale suprostavljene stavove, postigle dogovor, dobra vest – dobra vest za ceo region. Želim da se na takav način nastavi ubuduće, ne ulazeći u pojedinačne ineterese zemalja - objasnio je srpski predsednik.
Ukazao je da je važno da ove četiri zemlje, u uslovima kada Evropa ne deluje uvek jedinstveno, one deluju jedinstvenije i rešavaju probleme na ovom poluostrvu.
- Sve što bi odlagali, ubuduće bi nam se vratilo kao bumerang - naglasio je Vučić.
Predsednik Srbije se našalio sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovim da je bio domaćin svih supova u ovoj godini, dodajući da je čekao kada će i Generalnu skupštinu UN u Bugarskoj da organizuje.
- On će i naš sledeći susret organizovati u Varni, ali i Beograd će biti domaćin pre kraja godine - naglasio je Vučić.
Izrazio je uverenje da je moguće da ove četiri zemlje donesu zajedničke odluke, a da će jedinstven sistem tarifa i taksi olakšati život građanima.
- Mislim da možemo još da približimo tako prijateljske narode - zaključio je predsednik Srbije.
Premijer Grčke Aleksis Cipras, domaćin sastanka zapadnobalkanske četvorke, poručio je da region Zapadnog Balkana ima pred sobom novu, dinamičnu perspektivu, ali da je potrebno imati i viziju i veru u regionu i činiti i hrabre korake, ponekad i "protiv struje".
- Samo takvim koracima možemo da postavimo odnose za evropski Balkan – demokratski Balkan, koji neće biti ugrožen nacionalizmima, fobijama, okrenutošću samima sebi, već će biti stabilno orijentisan ka zajedničkoj saradnji - rekao je Cipras na zajedničkoj konferenciji za novinare u Solunu.
Kako je rekao, u ovoj godini donete su značajne odluke o procesu prijema Srbije i Crne Gore u EU.
- EK je dala perspektivu prijema 2025, ali imali smo i odluku o početku pristupnih pregovora 2019. u leto za Albaniju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, pod uslovom da se pozitivno reši pitanje imena te zmelje. Važno je to reći, neophodan je pozitivan ton - poručio je premijer Grčke.
Istakao je činjenicu da tri zemlje "balkanske četvorke" – članice EU podržavaju članstvo Srbije u EU.
- Smatramo da je Srbija suštinski član evropske porodice i uskoro će to i postati - dodao je Cipras.
Ocenio je da niko nije očekivao da će se toliko toga promeniti na Balkanu za samo godinu dana od uspostavljanja ove inicijative, kao i da će se ona proširiti i na Rumuniju.
- Ali ona će postati institucija koja formira dinamiku, pokreće snage, promoviše zajednički način razmišljanja o balkanskoj saradnji, doprinositi događajima u regionu promovišući regionalnu saradnje u cilju zajedničkog razvoja Balkana - naglasio je premijer Grčke.
Grčki premijer je podsetio da je 2014. godine održan ministarski sastanak EU na kojem nije pokrenut dnevni red iz Soluna i da je predsednik EK Žan Klod Junker tada rekao da u narednih pet godina neće biti perspektive proširenja.
Dodaje da je kancelarka Merkel nakon toga pokrenula Berlinski proces kako bi održla živom perspektivu povezivanja EU i Balkana.
- Usledila je 2015-2016. izbeglička kriza, ali i posledice ekonomske krize koje su posebno imale težak uticaj na Grčku. Teška za regon bila je 2017. sa krizama u BJRM i Albaniji. Ove godine, ova inicijativa koincidara sa preokretom kada se radi o negativnim događajima i sada se polako stavra pozitivna dinamika - ocenio je Cipras.
Naveo je da je ove godine potpisano više značajnih sporazuma, pre svega istorijski Sporazum iz Prespe, da je Bugarska predsedavala uspešno EU i da je to na neki način, zahvaljujući njihovom dogovoru, bilo "balkansko predsedavanje" , da je održan Samit o Zapadnom balkanu u Sofiji, da sledi samit 16 plus 1 sledeće nedelje u Bugarskoj i Samit Berlinske incijative u Londonu na kojem će prvi put učestovati i Grčka.
- Godinu dana ranije to je bilo nezmislivo, ali to je realnost – nova perspektiva za ceo region. Godinu dana od formiranja incijative došla je stvaralačka godina za Balkan, otvara se novi ciklus još više ispunjen nadom - naglasio je grčki premijer.
Naveo je da je paralelno održan i sastanak ministara za infrastrukturu, čime je konkretizovan niz projekata koje želimo da podržimo – pre svega železničko povezivanje (Solun–Kavala–Aleksandropulis–Burgas–Varna–Ruse).
Posebno je istakao želežničko povezivanje – Soluna, Skoplja i Beograda, što, kako kaže, treba da se ubrza.
- Tu je i niz energetskih projekata, a potrebno je i podići nivo grčkih luka i luka na Crnom moru. Naši ministri pripremili su projekat koji se odnosi za jedan transportni prsten, povezivanje četiri balkanske zemlje što daje poseban unapređeni geopolitčki položaj regionu. Balkan je na raskrsnici tri kontinenta i može da ima poseban značaj u narednom periodu - zaključio je Cipras.
Bugarski premijer Bojko Borisov kaže da, kad je reč o Srbiji, države "balkanske četvorke" uvek podržavaju njeno članstvo u EU, kao i napore da "reši emocionalno pitanje s Kosovom".
- To je pitanje važno rešiti, a mi smo tu da pomognemo na putu ka članstvu u EU. Prema Srbiji se uvek ponašamo kao da je već članica EU, jer to su naši prijatelji i susedi i predsednik Srbije danas ni na jedan način nije osetio da mi nemamo takav odnos - rekao je Borisov na pres konferenciji nakon sastanka sa predsednikom Srbije i premijerima Grčke i Rumunije.
Kako je rekao, danas u razgovoru predstavnici četiri zemlje nisu delili Zapadni Balkan, jer su se okupili da govore o budućnosti.
- Poslali smo političke poruke i to je veoma važno i zajedno možemo da insistiramo na prijemu Srbije u EU, ali to podrazumeva da se moraju ispuniti neki kriterijumi - naveo je bugarski premijer i ponovio da je i današnji sastanak trebalo da doprinese da se bolje iskoriste šanse koje se ovim državama pružaju.
U tom je smislu rekao da očekuje da se ministri tih država za naredni zajednički sastanak pripreme tako da mogu da traže podršku od EU za zajedničke projekte, te poručio da će rumunsko predsedavanje EU imati iste prioritete kao ranije bugarsko.
- Pozvaćemo i evropskog komesara za infrastrukturu da pomogne, jer ne želimo da šaljemo samo političke poruke, već želimo da naše zemlje napreduju i da se u tom smislu takmiče - poručio je premijer Borisov.
Premijerka Rumunije Vjorika Danćila istakla je da Zapadni Balkan igra značajnu ulogu u Evropi, kao i da Srbija ima punu podršku Rumunije na putu ka EU.
Podsetila je da će Rumunija od 1. januara 2019. godine preuzeti predsedavanje Evropskom unijom i da su, u tom kontekstu, razgovarali i o daljoj podršci evrointegracijama Srbije i celog regiona.
- U razgovoru smo istakli da želimo da podržimo prijem Srbije u EU i želeli smo da uverimo srpskog predsednika da ima svu našu podršku, i to ne samo na političkom nivou - rekla je premijerka Rumunije u zajedničkom obraćanju.
Kako je dodala, na sastanku je bilo reči o projektima značajnim za sve partnere, uz ocenu da bi ministri četvorke u budućnosti trebalo češće da se susreću, kako bi se ostvarili ciljevi.
Zahvalila je domaćinu sastanka na gostoprimstvu, navodeći da je Grčka veoma važna zemlja u ovom regionu i igra veliku ulogu u njegovom razvoju, i čestitala Bugarskoj na uspešnom predsedavanju EU u prethodnih šest meseci.
