Zašto turska vojska nije što je nekad bila?
"Turska vojska je od Ataturka imala vodeću ulogu u formiranju politike i izvodila je pučeve, a sada je potpuno neutralizovana", piše Al Džazira.
Tri puča u dve decenije
Turska vojska je uvek bila ključni akter političkog života moderne Turske, i na domaćoj i inostranoj sceni, ali njena uloga i pozicija u današnjoj Turskoj je značajno umanjena.
Vojska je počela da jača nakon što je Mustafa Kemal Ataturk 1923. osnovao modernu republiku.
Uz pomoć oficira, Ataturk je pretvorio Tursku u sekularnu i zapadnjački nastrojenu državu. Posle njegove smrti 1938. godine, sekularizam je postao dominantna ideologija, a generali jedini njegov zaštitnik.
- Ataturk i mnogi lider rane republike su bili bivši oficiri. Vojska je uvek imala značajnu ulogu u društvu kao čuvar sekularnih vrednosti. Iako su civili bili u Vladi, vojska je imala vodeću ulogu u formiranju državnih stranih i bezbednosnih politika - kaže za Al Džaziru Doruk Ergun, istraživač na nezavisnom institutu EDAM u Istanbulu.
Oficiri i jedinice izveli su tri puča od 1960. do 1980. godine. U sva tri udara, vojska se žalila kako islam postaje sve više umešan u političku sferu.
- Svaki od tih udara su izveli oficiri koji su veoma sekularno i veoma prozapadno nastrojeni, koji su smatrali kako je turski zapadni, progresivni put u opasnosti - smatra Timur Kuran, profesor političkih i ekonomskih nauka na univerzitetu Duke (Severna Karolina).
Stranka AKP, koja je nastala na tradiciji Stranke blagostanja, došla je na vlast 2002. godine, ali sa liberalnijom i pro-EU agendom.
Vojska u početku bila protiv Erdogana
- Kada je AKP došla na vlast, vojska uopšte nije bila zadovoljna. U početku su se nadali kako će AKP sama sebe uništiti, napraviti zbrku i izgubiti na popularnosti. No, AKP je odlučila, i to je bila mudrost Redžepa Tajipa Erdogana, da prihvati demokratiju i drži se dalje od politika koje bi pretile vojsci ili udaljile Tursku od Evrope - navodi Kuran.
Ovakav razvoj situacije je omogućio Erdoganu da razuveri one birače u Turskoj koji su instinktivno stali uz armiju protiv verskih konzervativnih grupa. Takođe je počeo i kampanju za modernizaciju Ustava što je uključivalo i zakonsku odredbu za vojnu ulogu čuvanja ideala republike.
- Vojska je i dalje igrala značajnu ulogu u turskoj politici nakon 2002. godine, premda ne u svakodnevnoj politici u poslednjih pet godina. Ravnoteža između vojske i civilnih vlasti postala je bolja i građani su dobijali više kontrole i moći nad vojskom - objašnjava Ergun.
Pokušaj udara 2016. pripisan je gulenistima u vojsci koji su pokušali potkopati Vladu i dovesti svoju mrežu na vlast. Premda su se akteri promenili iz sekularista u guleniste, oni su i dalje bili iz vojske.
Vojska više nije faktor u politici
Razni razlozi su doveli do neuspeha udara 2016. godine. Državi nije pretila ekonomska kriza ili politički haos, pučisti nisu imali podršku društva, a Erdogan je ostao popularan. Puč je žestoko naneo štetu vojsci i dao legitimnost Erdoganu da izvede čistke nad disidentima.
- Vojska je sada potpuno neutralizovana. Nisu faktor u turskoj politici. Više nema izjava turskih generala koji na bilo koji način idu protiv Vlade kao što se dešavalo pre Erdoganove ere. Većina ljudi shvata kako ne znamo celu priču, ali smatraju kako su verovatno oficiri radili stvari koje nisu smeli - ističe Kuran.
U danima nakon poslednjeg pokušaja udara, vojna reputacija je pala jer je velika većina ljudi videla puč kao nedemokratski pokušaj menjanja politike.
Oficiri više nisu bili kemalistička vojska koja je nekada oblikovala političku scenu države.
- Vojno vodstvo i Vlada AKP su trenutno na istoj strani i u veoma dobrim odnosima. Imaju iste poglede o mnogim stvarima i zajedno deluju na mnogim poljima - kaže Ergun.
