Rat u Siriji: Ko s kim i protiv koga
Ko podržava, a ko se protivi intervenciji zapadnih zemalja u zemlji gde već sedam godina bukti građanski rat, piše Al Džazira.
Dana 14. aprila snage SAD i saveznika bombardovale su nekoliko položaja Vladinih snaga u Siriji, nakon navodnog hemijskog napada na bivše uporište pobunjenika u Dumi u blizini Damaska.
Pored SAD, u napadima su učestvovale snage Velike Britanije i Francuske, ali te zemlje nisu jedini američki saveznici u sirijskom ratu.
U sirijskom sukobu postoje jasne, konstantne alijanse koje su uključene od samog početka
NATO
Šef NATO-a Jens Stoltenberg kazao je u aprilu da sve članice Alijanse podržavaju vazdušne napade na Siriju koje su izvršile SAD, Velika Britanija i Francuska na postrojenja za proizvodnju hemijskog naoružanja. On je rekao da će vazdušni udari smanjiti sposobnost sirijske Vlade da izvede nove hemijske napade, poput napada na civile u Dumi.
Velika Britanija
Britanska premijerka Tereza Mej našla se na udaru parlamentarnih zastupnika zato što za akciju u Siriji nije tražila podršku Parlamenta.
Ona je rekla da "nije bilo alternative", da Velika Britanija i njeni saveznici nastoje koristiti sva diplomatska sredstva kako bi sprečili korišćenje hemijskog oružja, ali da su u više navrata bili sprečeni u tome, navodeći ruski veto na nezavisnu istragu napada u Dumi u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, prenosi Rojters.
Francuska
Prema navodima zvaničnika francuskog Ministarstva odbrane, francuske snage su lansirale 12 raketa tokom napada na Siriju, a nema indicija da je neka od raketa oborena.
Izrael
Sirijski državni mediji i aktivisti saopštili su da je Izrael u sredu, 9. maja, gađao pozicije vojske u blizini Damaska. Napad se dogodio sat vremena nakon što je američki predsednik Tramp objavio da će povući SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom, a Teheran nazvao glavnim izvoznikom terorizma u regionu.
Izraelska vojska je u februaru saopštila da je oborila iranski dron koji je ušao u zemlju, i da je gađala iranske mete u Siriji, koje su ga lansirale. Protivvazdušna odbrana Sirije oborila je tada izraelski F-16, a piloti su se katapultirali.
Kina
Ministarstvo spoljnih poslova Kine objavilo je da je napadima koalicije pod vođstvom SAD-a prekršeno međunarodno pravo i da je političko rešenje jedino moguće u Siriji.
Rusija
Ubrzo nakon napada, Rusija je objavila lokacije koje su se našle na meti udara. Predsednik Putin je upozorio da bi napadi mogli "dovesti do novog talasa tražitelja azila iz Sirije i celog regiona".
Ruski mediji su citirali ruskog vojnog zvaničnika, koji je kazao da je sirijska protivvazdušna odbrana presrela najmanje 71 raketu koju su ispalile snage SAD, Velike Britanije i Francuske. General-potpukovnik Sergej Rudskoj kazao je da su najmanje 103 rakete, uključujući Tomahavk, ispaljene na nekoliko ciljeva u Siriji.
Iran
Zvanični Teheran podržava sirijsku Vladu od početka rata. Vrhovni lider, ajatolah Ali Hamnei, osudio je vazdušne napade na Siriju, a Donalda Trampa, francuskog predsjednika Emanuela Makrona i Terezu Mej nazvao je "kriminalcima".
Sirija
Sirijska državna novinska agencija osudila je vazdušne napade, tvrdeći da je većina raketa ispaljena na tu zemlju oborena. SANA je, takođe, objavila priču u kojoj se tvrdi da je sirijska vojska otkrila laboratoriju koju su pobunjenici koristili za proizvodnju "otrovnog materijala".
